Izvor: Vesti-online.com, 10.Avg.2011, 10:52   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Karađorđevići traže Dedinje nazad

Imovina Karađorđevića opet je u žiži javnosti: dok iz crnogorske opozicione Nove demokratije traže da se dinastiji vrate oduzete vile i imanja u Crnoj Gori, u Beogradu su potpredsednik Vlade Božidar Đelić i princ Aleksandar razgovarali o imovini koju Karađorđevići potražuju u Srbiji, pišu beogradski mediji.

Dogovoreno je da zastupnici prestolonaslednika Aleksandra dostave dodatne komentare na Nacrt zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, koji je trenutno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << na javnoj raspravi.

- Postoje precizni spiskovi oduzete imovine i oni će biti ponovo podneti nadležnim organima, kako Vlada zahteva, jer je i nama, kao i mnogim građanima Srbije, imovina nelegalno konfiskovana 1947. - kaže za ''Novosti“ prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević.

Zadovoljan je, kaže susretom sa potpredsednikom Đelićem. - Ali, videćemo kako će u budućnosti izgledati sam proces povraćaja imovine, jer treba uraditi još dosta toga. Nacrt zakona prvi je korak, ali vrlo važan, koji je napravila Vlada.

Za porodicu Karađorđević sporna je odrednica u Nacrtu zakona o restituciji - ''Izuzeci od vraćanja u naturalnom obliku“ koja kaže da je ''Dvorski kompleks na Dedinju, uređen posebnim zakonom kao i druga kulturna dobra od izuzetnog značaja u državnoj svojini“. To, praktično, znači da dvorski kompleks, koji od 2001. godine koristi prestolonaslednik sa suprugom i sinovima, nije predviđen za vraćanje, pa je prestolonaslednik od Vlade Srbije zatražio izmenu i vraćanje

Ukupna vrednost nepokretne imovine Karađorđevića, koja je, prema arhivskim spiskovima posle Drugog svetskog rata konfiskovana, procenjena je na 159.621.969 dinara. U vreme konfiskacije, 1947. godine, dolar je vredeo 56 dinara. To je gotovo tri miliona dolara, što je u to vreme bila ogromna suma.

dvorskog kompleksa kao porodične imovine.

Vlada Srbije proletos je donela poseban zakon o dvorskom kompleksu, u kome on ostaje u svojini Republike Srbije i proglašava se kulturnim dobrom od opšteg interesa, ali taj propis u Skupštini Srbije još čeka na usvajanje.

Karađorđevići u Srbiji, ali i u bivšim jugoslovenskim republikama, potražuju sve ono što im je Ukazom Josipa Broza Tita iz 1947. godine konfiskovano, a što su, prema rešenju Srpskog suda Beograda, od kralja Aleksandra na ravne delove nasledili njegovi sinovi Petar Drugi, Tomislav i Andreja.

Prema državnom popisu imovine, Karađorđevići su u Srbiji u vreme progonstva, imali dvorac Dedinje i Beli dvor u Beogradu, sa ogromnim parkom i šumom. Pripadala im je i dvorska bašta u Rakovici od oko deset hektara, staklenici i zgrade. U Bulevaru kralja Aleksandra, imali su kuću i 14 ari okućnice, a u Krunskoj 7 pomoćne zgrade i 20 ari placa.

Karađorđevićima je pripadala i kuća u Sarajevskoj 7, sa 14 ari zemlje. Bili su i vlasnici vile u Tolstojevoj 2 i oko sto ari zemlje. Lično vlasništvo kneginje Olge na Topčiderskom vencu 6 bila je vila i oko hektar zemlje. U Topoli i okolini imali su više razbacane imovine, ali manje vrednosti: kuća s dućanom i placem, još jedna kuća s placem, mehana s placem, plac stare mehane, vodenica sa livadom, ciglana, tri vinograda, voćnjak, dve bašte, njive i livade. U Kragujevcu i okolini pripadali su im: dva dela kuće i plac, čair, dućan, šljivici, njive i vinograd.

Nastavak na Vesti-online.com...

Večernje novosti: Karađorđevići traže vile svojih majki