Izvor: RTS, 03.Apr.2012, 12:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karađorđevići bez poseda u Sloveniji
Princ Aleksandar, sin i naslednik kneza Pavla Karađorđevića, nema pravo na posed na Brdu kod Kranja, odlučio Viši sud u Ljubljani.
Viši sud u Ljubljani potvrdio je presudu Okružnog suda u Kranju da princ Aleksandar, kao naslednik kneza Pavla Karađorđevića, nema pravo na posed na Brdu kod Kranja.
"Viši sud u Ljubljani je u presudi od 29. februara očekivano presudio da prigovor stranke tužitelja bude odbačen kao neosnovan i da se potvrdi presuda prvostepenog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << suda", rekli su iz pravobranilaštva.
Kako su objasnili, presudom je sud uvažio argumente državnog pravobranilaštva, a sve zahteve stranke koja je tužila u celini su odbačene, pa je tako presuda postala pravosnažna.
Peter Kos, advokat princa Aleksandra, rekao je da ne odustaje od stava da posed pripada nasledniku kneza Pavla i da je princu poslao presudu i čeka njegove instrukcije, prenosi slovenački list Delo. Advokat je dodao da će verovatno zatražiti reviziju postupka na vrhovnom sudu.
Sud u Kranju je u maju 2011. godine odbacio sve tužbene zahteve koje je protiv Republike Slovenije uložio princ Aleksandar Karađorđević.
Karađorđević je uložio zahtev za utvrđivanje svojinskog prava na oko polovine parcela na posedu Brdo, a kao mogućnost je zahtevao isplatu odštete.
Na osnovu kupoprodajnih ugovora iz tog vremena, Aleksandar je dokazivao da ima pravo na parcele koje je knez Pavle kupio između 1936. i 1939. godine, i čije je vlasništvo upisao u katastar, pa mu je posle Drugog svetskog rata posed oduzet i nacionalizovan.
Vrednost spornog predmeta procenjena je na 260.000 evra, a posed država Slovenija koristi u protokolarne svrhe.
Knez Pavle kupoprodajne ugovore za zemlju na Brdu nije sklopio sa državom, već sa fizičkim licima i zato nema prava da od države zahteva odštetu, obrazložili su presudu iz suda u Kranju.
Procedura denacionalizacije poseda na Brdu kod Kranja je odavno završena, a porodica Karađorđević nema pravo na povraćaj prethodnog vlasništva u skladu sa zakonom iz 1991. godine o povraćaju imovine koja je nacionalizovana posle Drugog svetskog rata.
"Dekretom iz 1947. godine Brdo kod Kranja je konfiskovano od kneza Pavla. Istim dekretom su konfiskovane vile na Bohinjskom i Bledskom jezeru, imovina kralja Aleksandra Prvog i kraljice Marije, vladajuće grane Doma, čiji je direktan naslednik princ Aleksandar", istakli su iz Kancelarije princa Aleksandra.
Brdo kod Kranja smatra se najbolje očuvanim renesansnim dvorcem u Sloveniji, iako datira s početka 16. veka, a sagradio ga je 1510. godine gorički velmoža i kranjski grof Jurij Egh.
Često je dograđivan i menjao je vlasnike, a od 1935. godine bio je u vlasništvu jugoslovenskog kraljevskog namesnika, kneza Pavla Karađorđevića.
Po završetku Drugog svetskog rata postao je rezidencija Josipa Broza Tita, a kada je Slovenija stekla nezavisnost, služio je za protokolarne potrebe Vlade Republike Slovenije.
U njemu su izložena vredna umetnička dela slikara Zorana Dideka, Franca Miheliča, Franca Pavloveca, Maksima Sedeja, skulptora Borisa i Zdenka Kalina, Karela Putriha i Frančišeka Smerde.
Tužitelj, princ Aleksandar, dužan je da plati troškove suđenja u visini od 3.592 evra, dok priceza Jelisaveta, ćerka kneza Pavla, nije uložila svojinsko-pravni zahtev.
