Izvor: Politika, 21.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Karađorđeva zvezda sija nad Toplicom
Pre 85 godina, za četiri dana u Toplici mobilisano 20.000 boraca, koji su oslobodili Kosovo i Metohiju
Prokuplje – Dok se ovih dana mogu začuti pozivi na reviziju istorijskih događaja, uz tvrdnje da je Srbija 1912. godine okupirala svoju južnu pokrajinu, u Prokuplju Narodni muzej Toplice priprema veliku izložbu dokumenata i knjigu o Prvom balkanskom ratu. Povod je 85. godišnjica zajedničke borbe balkanskih naroda za oslobođenje od vekovnog ropstva pod Osmanlijskom imperijom.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Petko Marjanović, viši kustos, i Radoje Kostić, magistar istorije, prikupili su obimnu građu, zaboravljena, zaturena, ali i namerno skrajnuta dokumenta. Tako su došli do podataka da je više od 130 Topličana nagrađeno Karađorđevom zvezdom. S jeseni 1912, objašnjavaju oni za "Politiku", Toplica se našla u žiži ratnih zbivanja. Samo za četiri dana (od 3. do 7. oktobra) ovde je mobilisano više od 20.000 boraca, formirana su tri puka (sva tri poziva) pa i jedan prekobrojni, kao i jedna prekobrojna brigada i odred četnika.
Pred hotelom "Raponja" u centru Prokuplja, majoru Vojinu Tankosiću, komandantu tog odreda, javio se kao dobrovoljac i Gavrilo Princip. Odbijen je, međutim, kao fizički slab. I Princip i Tankosić ušli su potom u istorijske udžbenike i nacionalne čitanke, kao i Drugi pešadijski puk "Knjaz Mihajlo", jedini od svih nazvan – Gvozdeni. Da ironija sudbine bude potpuna, sadašnja linija Kopnene zone bezbednosti prema Kosmetu – ista je kao i ona sa kojih je srpska vojska silovito jurnula u slobodu.
jedan događaj se, na žalost, posebno pamti. Već prvih dana borbi, oveća grupa Arnauta, koji su tada služili u turskoj vojsci, podigla je belu zastavu u znak predaje. Kad su srpski vojnici prišli, ispod kaputa oni su povadili oružje i sve ih pobili. Narod je ovo mesto kod Merdara nazvao Prevara, a teroristi su nedavno porušili spomenik koji je podsećao na ovu tragediju. No, o tome niko nije pisao.
Malo je poznato i da je Avram Dragojlović, jedan od oficira tog puka, dvostruki nosilac Karađorđeve zvezde, među retkim junacima koji su zaslužili ovo priznanje trećeg reda (ukupno ih je dobilo 118) rezervisano samo za izuzetne starešine. On je u borbama za Bitolj teško ranjen, ali se iz skopske bolnice krišom vratio na položaj, ohrabrio svoje vojnike i sa njima oslobodio ovaj grad. Unapređen je u čin majora, iako nije završio odgovarajuću vojnu školu. U Prvom svetskom ratu prošao je Albaniju na čelu jednog puka užičke vojske, a u Solunu bio komandant mesta. Po završetku vojevanja, nastanio se u Prokuplju i bio komandant Vojnog okruga. Njegovog jedinog sina Dragojla kao učenika sedmog (danas trećeg) razreda gimnazije, Nemci su u Drugom svetskom ratu internirali, a ni do danas se ne zna gde je izgubio život.
Kuća Dragojlovića još se drži, iako nije pod zaštitom države. Istoričari Marjanović i Kostić prikupili su ove podatke, kao i dokumenta koja svedoče o sudbini mnogih junaka, koja će biti uskoro izložena u muzeju, a pripremili su i knjigu sa biografijama svih nosilaca Karađorđeve zvezde iz ovoga kraja.
Dragan Borisavljević
[objavljeno: 21.04.2007.]
