Izvor: Politika, 19.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao antički Meljani
Šta za Srbiju, a šta za Evropu znači slanje misije Euleks na Kosovo?
Ovom odlukom EU je prejudicirala nezavisnost Kosova i time uticala na dalji tok događaja. Prisustvo misije Euleks na Kosovu za Srbiju znači da se iz faze pregovaranja prešlo u fazu dugoročne krize. Treba računati s tim da će Srbija u spoljnoj politici, u dužem vremenu, morati da se drži principa da identitet prethodi interesima. I da se problem identiteta očigledno ne rešava pregovorima nego iznalaženjem >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ravnoteže moći. Odluči li se za politiku moći – a kalkulišući više sa moći drugih nego svojom – Srbija rizikuje da, kao tragični heroj, sledi svog demona, iako mu on može doneti potpunu propast. Politika moći je slabo oružje usrpskoj spoljnoj politici.
Srbija pomalo liči na beznačajne Meljane koje je – pred sam početak Peloponeskog rata, prvog velikog rata u istoriji Evrope – satrla pomorska ekspedicija demokratske Atine zato što se nisu odrekli principa identiteta. Za razliku od Meljana, koji su pretrpeli strašnu štetu – pobijeni su svi odrasli muškarci – Srbi će ostati upamćeni ne samo po tome što su takođe ratovali protiv najveće vojne sile nego i po tome što su ,,ratovali” i protiv najveće ,,građanske sile”.
Jedino je, naime, američka vojna sila mogla priuštiti Evropi da postane ,,građanska sila”. Tako konstituisanoj, njoj je uspelo da ukine spoljnu politiku unutar Evrope. Kao što je Atina ostrvo Melj doživljavala kao svoje unutrašnje pitanje, tako i Evropa (EU) Srbiju doživljava kao svoj unutrašnji problem.
Slanjem misije Euleks Evropa isprobava svoje mogućnosti kao ,,građanske sile”. I isključuje svaku dalju priču o pravu i nepravu, pravdi i nepravdi. Evropa tera Srbe – kao što su Atinjani terali Meljane – da se odreknu svoga identiteta nudeći za uzvrat da sav svoj ,,kockarski ulog” prebace sa identiteta na interese.
Moć ,,građanske sile” u svojoj suštini je ista kao i moć vojne sile. Kažnjavanje Srbije ,,građanskom silom” doprinosi učvršćivanju projekta Evrope kao ,,građanske sile”. Štaviše, političko odstupanje Srbije dobro je došlo Evropi. Da ga nije bilo ona bi ga morala izmisliti. Njegova je funkcija – što spada i u Dirkemov paradoks – pozitivna: Srbi doprinose ideji integralne Evrope kao zdrave ,,građanske sile”, i to više od bilo koga drugog. Sa istom strašću sa kojom ih kažnjava kao ,,politički devijantne”, ona će ih – kada za to dođe vreme – prihvatiti u porodicu evropskih naroda, ,,očinski ih prigrliti” i radovati im se kao ,,izgubljenoj ovci”.
Srbi ne bi trebalo da gledaju na kosovsku krizu na način na koji gladan čovek vidi slike nejasnih kontura – svaka ga asocira na hranu, niti treba da se ponašaju poput čoveka koji ima samo čekić pa mu svaki problem izgleda kao ekser.
Profesor sociologije na Pedagoškom fakultetu u Somboru
Mile Nenadić
[objavljeno: 20/02/2008]
