Izvor: Politika, 01.Mar.2012, 10:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidati za promenu
Politika koja nije spremna da rizikuje verujući da će oportunizmom tu vlast i sačuvati, uvek se obija o glavu Zanimljivo je gledati ozbiljna lica naših političara dok govore kako se raduju ctatusu kandidata koji će Srbija ovaj put sigurno dobiti. Nigde osmeha, nigde pravog veselja, osim na licima onih koji su u Briselu pevali, ali oni uvek pevaju bez obzira na to u kakvoj se situaciji nalazi zemlja. Dobijanje statusa kandidata jeste velika stvar za Srbiju, ali za mene ne toliko kao stepenik >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji smo prešli na putu integracija, već pre svega zbog činjenice da smo „ispunili uslove” da na taj stepenik zakoračimo. Od kandidature mnogo je važnije da je Srbija kroz dijalog postigla dogovor o nekoliko tačaka sa Kosovom *. Na osnovu toga može se graditi trajna stabilnost celog regiona.
Pitanje koje se potpuno opravdano postavlja jeste zašto smo na štetu Srbije, na štetu srpske manjine na Kosovu, i na štetu evropskih integracija izgubili toliko vremena.
Pomalo je nepristojno kada to pitanje postavlja Tomislav Nikolić koji „ne zna šta bi preduzeo na severu Kosova jer tamo ne živi”. Ali to je samo deo predvidivih reakcija polarizovanih prema poznatim pozicijama političkih stranaka. Ako se vlast bojala da će svaki dogovor biti shvaćen kao „ustupak” Kosovu* i izazvati žestoke proteste građana, još jednom se ozbiljno prevarila. Tako je uostalom bilo i povodom hapšenja Mladića i Hadžića.
Razlog je naravno u politici odlaganja, oklevanja i odbijanja promena radi očuvanja prividnog političkog i socijalnog mira. Politika koja izbegava da se konkretnim odlukama direktno suoči sa neistomišljenicima, politika koja nije spremna da rizikuje verujući da će oportunizmom tu vlast i sačuvati, uvek se obija o glavu.
Primer za to je nedavno objavljena informacija da će Asocijacija malih i srednjih preduzeća na izborima podržati SNS. Oni koji prate politička zbivanja sigurno nisu zaboravili mnogobrojne inicijative za promenu i poboljšanje privrednog okruženja koje su iz ove ekonomski izuzetno važne asocijacije bili upućeni Vladi Srbije. Sve te predloge vlada je, bez ozbiljnog razmatranja, odbacila, često sa obrazloženjem da se to „u našem mandatu tj. do novih izbora neće dogoditi”. Dodajmo ovome činjenicu da asocijacija nije uspela da u Ministarstvu rada i socijalne politike, za više od sto hiljada privrednih subjekata, obezbedi status reprezentativnog predstavnika poslodavaca, i biće nam potpuno jasno da je glavni interes ove vlasti bio interes javnih preduzeća, tj. čuvanje sopstvene pozicije u kojoj država, kao istovremeno zakonodavac i najveći poslodavac, može uticati na štrajkove i druge vrste protesta.
Ta dvostruka uloga države dobija svojevrsne parodične aspekte kao što je recimo slučaj zdravstvene zaštite oružara. Država kao vlasnik i upravljač preduzeća nije sama sebi u budžet uplaćivala zdravstvenu zaštitu za svoje radnike, potom je radnike zbog svoje neažurnosti kažnjavala, a na kraju sama sebi, kršeći zakon, opraštala greške koje je počinila. Izgleda da će kao rezultat politike „kadija te tuži, kadija ti sudi” na kraju biti kažnjen sam kadija gubitkom skoro 250.000 glasova onih malih preduzetnika koji su ovom politikom oštećeni. Bojim se da tu ne mogu pomoći ni izvinjenja onih iz Demokratske stranke koji poput Gorana Ješića mogu pokazati svoje konkretne rezultate. Njih javnost doživljava više kao izuzetak nego kao pokazatelj sveukupnih postignuća DS-a i vladajuće koalicije kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou.
Stavljajući opstanak na vlasti kao svoj primarni politički interes, vlada je stvorila privredno okruženje na apsolutnu štetu malih i srednjih preduzeća tako da je tokom poslednje četiri godine ugašeno oko 60.000 privrednih subjekata i izgubljeno 370.000 radnih mesta.
Miljenko Dereta
objavljeno: 01.03.2012.
