Izvor: Blic, 02.Mar.2012, 03:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidati
Na pragu smo najnovijeg prelaznog doba: neko ćemo vreme, naime, biti kandidati. Bili smo u tranziciji, a još ranije u socijalizmu - a ona znamenita i duhovita definicija opisivala ga je kao najduži prelazni period u prelasku iz kapitalizma u kapitalizam.
Niti je naš predratni kapitalizam ličio na neku solidnu stvar - zato se, uostalom, tako lako i stropoštao pod bremenom istorije, niti je naš eksperimentalni socijalizam sa ljudskim licem u senci, imao osobito ozbiljne temelje, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u šta smo se lično uverili.
Kako god bilo, uvek smo u nekom provizorijumu, trajnom ili kratkotrajnom.
Pošto smo, dakle, nomadi povesti, da ne kažem istorije, i pošto ne gradimo od solidnog materijala ni svoju sadašnjost, a još manje budućnost, to nam je činiti ono što znamo najbolje, budući da jedino to i vežbamo: valja nam improvizovati.
Tako gradimo, pa nam nove kuće prokišnjavaju, tako učimo, pa ne znamo mnogo, tako se bavimo politikom, pa može ko god hoće da nam radi šta god hoće. Sami smo krivi za svoju sveopštu nesolidnost.
No, valja živeti. Ovde, dakako, ne mislim samo na onu dnevnu borbu za obrok i nešto za pokriti nagost. Tu ćemo se snaći: u Srbiji se još uvek najviše umire od loše ishrane, ne od gladi. Ovi koji puše, vidim, snađu se i za cigarete, tu smo među prvima u svetu. Čujem da smo jaki i iz gledanja televizije, i to nešto košta.
Držim da ipak i, uprkos svemu, ima nekog sveta koga zanima i malo više od toga. Kao što bi rekao Lir Šekspirov: „I u najvećeg se siromaška nađe ponešto suvišno." Kao trajni kandidati za život, imamo i izvesnih potrebica za visokom kulturom. Možemo se, dakle, mirno i dostojanstveno uputiti ka glasačkim kutijama.
Improvizovati nešto.
