Izvor: RTS, 29.Mar.2013, 22:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kancer i Srbija, borba za život
Srbija drži neslavne rekorde kada je reč o malignim bolestima. Svake godine registruje se 30 hiljada novoobolelih. Tokom marta, meseca borbre protiv raka, stručnjaci i udruženja obolelih od malignih bolesti ukazuju na potrebu za boljom prevencijom i većom psihološkom podrškom pacijenata.
Dobra prevencija i rano otkrivanje tumora povećavaju šansu za izlečenje pacijenata do 80 odsto, upozoravaju gosti emisije Oko. Lekari su saglasni i da redovni pregledi nisu uvek dovoljna >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << prevencija, jer ima tumora sa nestandardnim simptomima.
Direktor KBC Bežanijska kosa onkolog Vladimir Kovčin ističe da gotovo svako oboljenje može da se izleči ako se otkrije na vreme, ali da nema jasne deifnicije šta je rano otkrivanje bolesti.
Za sprečavanje tumora reproduktivnih organa, potrebno je da žena jednom godišnje ode na kompletan ginekološki pregled. Tek ako i nakon detaljnih testova postoji sumnja na bolest onda se rade dopunski pregledi, objašnjava načelnica Bolnice za ginekologiju i akušerstvo KBC Zvezdara Aleksandra Mladenović Mihailović.
"Kampanje za podizanje svesti o redovnim pregledima su doprinele redovnijim kontrolama, ali to nije slučaj, recimo, i sa tumorom jajnika. To je podmukli tumor koji se teško otkriva, sa netipičnim simtomima. Žene dođu tek kada prokrvare, samo 20 odsto ih otkrijemo u prvoj fazi", upozorava doktorka Mladenović Mihailović.
Istraživanje koje je sprovelo Savetovalište za pacijentkinje obolele od raka Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS, pokazalo je da postoje dva tipa žena kada je reč o redovnim lekarskim pregledima.
"Problem je ličnost žena. Postoje one koje su odgovorne i savesne prema sebi i svom zdravlju, i one koje to nisu i neredovno odlaze na preglede. Kod njih je uočljiva anksioznost, nesavesne su i imaju loše mehanizme odbrane. Negiraju problem i kod lekara odlaze tek sa prvim simtomima“, objašnjava psiholog Savetovališta Vesna Kostić.
Razlozi zobg kojih žene neredovno odlaze na preglede su neinformisanost, gužve u lekarskim čekaonicama i prezaposlenost, pokazalo je to istraživanje.
Dobra prevencija najbolji lek
Tokom marta, meseca borbe protiv raka, udruženja koja se bore protiv te bolesti organizovala su akcije i tribine čiji je cilj podizanje svesti o pravovremenom reagovanju na bolest.
Sa kontrolnim pregledima ne treba preterivati, upozoravaju lekari, ali postoje rizične grupe koje ne bi smele da zaobilaze doktorske ordinacije.
"Žene koje nisu rađale, dojile, gojazne osobe, to su grupe u većem riziku“, objašnjava doktorka Aleksandra Mladenović Mihailović.
Pacijentima u Srbiji su dostupne i neke nove metode u lečenju raka. To je uvođenje novih, bioloških lekova koji mogu da utiču na maligne ćelije kako bi one mirovale. Za istraživanja novih lekova u svetu se izdvaja mnogo novca, a predviđa se da će novi lekovi u širu upotrebu ući za pet godina, kaže Vladimir Kovčin.
"Nisu svi pacijenti kandidati za biološke lekove. Postoje markeri za njih i ako su oni prisutni u organizmu ta terapija može da se primi. Postoje i genetska ispitivanja koliko je neki lek podoban i efikasan za određenog pacijenta", objašnjava Kovčin.
Govoreći o novim metodama lečenja, između ostalog o vakcini koja leči tumor, lekari se slažu da se o efikasnosti bilo kog leka ne može govoriti dok ne prođe nekoliko godina primene i praćenja efikasnosti lečenja.
Nedovoljna psihološka podrška
Savetovalište za pacijentkinje obolele od raka Klinike za ginekologiju i akušerstvo KCS jedino je u Srbiji koje ženama obolelim od tumora pruža psihološku podršku tokom lečenja.
Savetovanje pacijenkinjama pomaže u smanjenju strahova koje oboljevanje od raka prati i lekari tokom terapije moraju biti obazrivi, objašnjava Vesna Kostić.
"Ja nisam za to da se pacijentu dijagnoza prećuti, on mora biti uključen u borbu protiv bolesti, ali sve mu se mora saopštiti biranim rečima, jer ne reaguju svi isto“, kaže doktorka Mladenović Mihailović.
Individualna, grupna ili porodična terapija daje bolje rezultate tokom postoperativnog perioda, ali u Srbiji nema dovoljno obučenih psihologa koji bi sa takvim pacijentima radili, kažu lekari.
"Bolesnicima je prvi strah da li će porodici biti na smetnji i kakvu socijalnu podršku će imati. Edukacijom možemo da im pomognemo da prihvate bolest a onda i da se nose sa problemima koje bolest donosi“, kaže Vesna Kostić.
U Savetovalištu pri Kliničkom Centru Srbije trenutno rade tri psihologa što nije dovoljno za rad sa pacijentkinjama kojima je pomoć neophodna. Upravo zato njihov cilj je, kažu, da organizuju edukacije za buduće psihoonkologe i otvore centar za savetovanje i podršku za sve pacijente kojima je to potrebno.
