Izvor: Večernje novosti, 01.Nov.2014, 16:31   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kancer, bolest celog organizma

KADA se suoče sa dijagnozom - „karcinom“, između sedam i 64 odsto obolelih, uz zvanične lekove, ili čak odbijajući konvencionalnu terapiju, koriste alternativne, nedokazane i naučno nepotvrđene metode, ili mere koje se mogu smatrati dopunom standardnom lečenju, kao što su masaže, muzikoterapija, aromaterapija... Istraživanja u svetu pokazuju da se tim vidovima lečenja, koji se zajednički označavaju kao integrativna terapija, češće „okreću“ žene i pacijenti iz viših socijalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << slojeva. Tim metodama oboleli pribegavaju zbog nedostataka informacija o bolesti i usled straha, a čak i onkolozi priznaju da, nažalost, često baš zvanična medicina svojim redukcionističkim pristupom prosto gura bolesnike „u naručje alternativaca“. Integrativna medicina ne razlikuje se od zvanične samo u pristupu lečenju karcinoma, nego i u tumačenju mehanizma nastanka ove opake bolesti. - Sa stanovišta alternativne medicine, poremećaji zdravlja, pa i oni maligne prirode, počinju da se razvijaju na nivoima koji su suptilniji od nivoa tkiva i nivoa telesnih tečnosti - kaže, za „Novosti“, profesor dr Vuk Stambolović, jedan od prvih zagovornika alternativne medicine među doktorima u Srbiji. - Otuda se smatra da su poremećaji zdravlja sistemske prirode, odnosno da zahvataju organizam u celini, a ne samo pojedine organe i tkiva. Kad je reč o uzrocima karcinoma, prof. Stambolović kaže da se u okvirima alternativne medicine uvažavaju faktori rizika materijalne prirode, ali se ukazuje i na neke druge kao što su, na primer, karakterološka rezignacija ili lišenost ljubavi. - Duša je naš najdublji sloj, a ona je vezana za ljubav i zato nas najviše pogađa nedostatak ljubavi i razne prepreke koje nas onemogućavaju da volimo - kaže prof. Stambolović.EMOCIJE I IMUNITET Dr Momir Dunjić kaže da između zvanične i integrativne medicine nema konflikta kada je u pitanju lečenje obolelih od raka. Zvanično se onkološkom pacijentu nudi hirurško lečenje, hemio i zračna terapija, danas i biološka. - Integrativna medicina dodaje brigu o onim dimenzijama čoveka koje smo zanemarili i zaboravili da postoje, a to su duhovna i emocionalna strana, kao i briga o imunom sistemu - kaže dr Dunjić. - Zaboravili smo da ako je neki stil života i okruženje uzrokovalo bolest, da tog čoveka naučimo da to mora promeniti, jer ga vraćanje u isto okruženje i isti način života neće ga spasti od bolesti. Docent dr Momir Dunjić, predsednik Udruženja za integrativnu medicinu Srbije i potpredsednik evropskog udruženja sa sedištem u Briselu, ukazuje da se ne sme zanemariti ni poguban efekat stresa: - Nastanak svih bolesti, uključujući i maligne, je kompleksan: u oko 80 odsto slučaja neki emotivni stres pravi disbalans u našem autonomnom nervnom sistemu, pa od predispozicije počinje da preovlađuje ili simpatikus ili parasimpatikus - objašnjava dr Dunjić. - To nas čini osetljivijim na spoljne faktore, pre svega na promene koje se dešavaju na ćelijskom nivou, remete membranski potencijal i ćelijsku odbranu, pa u ćeliju i nukleus ćelije počinju lakše da ulaze različiti toksini - otrovi kroz hranu, vodu, putem kože ili udisanjem. Kada uđu u ćelijsko jedro, ti toksini se vezuju za genetski materijal ćelije (DNK) i tu utiču na rad i metabolizam ćelije. Ponosni smo što je prvi na svetu teoriju kancerogeneze kod uticaja toksina iz spoljne sredine postavio i potvrdio naš naučnik Mirko Beljanski, koji je radio na Pasterovom institutu u Parizu. Do tada se smatralo da karcinom nastaje spontanom mutacijom gena. Emotivni stresovi se mogu desiti u bilo kom periodu života, a najčešće emotivne traume, kaže dr Dunjić, potiču iz detinjstva, ponekad se dešavaju još u majčinom stomaku kad se jak emotivni stres majke prenese na plod. - Dužina života posle trauma je direktno u vezi sa količinom otrova koja se od tada nagomilava u našem organizmu - objašnjava dr Dunjić. - Ukoliko postoje i drugi faktori, oni mogu uticati na to da se neki procesi u organizmu započnu, ali i ubrzaju. Jedan od tih faktora je tzv. nejonizujuće zračenje koje je danas u velikoj ekspanziji. Rast mnogih hroničnih oboljenja je direktno proporcionalan ekspoziciji nejonizujućeg zračenja (mobilni telefoni, kompjuteri, vaj-faj, mikrotalasne pećnice, ostali električni uređaji, antene...). Ukoliko u ćeliji (nukleusu) imamo teške metale, oni će se ponašati kao antene koje će pojačati efekat zračenja, omogućiti da lakše dođe do lomova u genima i pokrenuti proces kancerogeneze. Kao antene se, kaže dr Dunjić, ponašaju i metalne zubne plombe, zubni implanti kao i metalne proteze koje su ugrađene u telo, ali i metali koje nosimo na telu kao nakit. Nejonizujuće zračenje (mobilni telefon) konačno je priznala kao štetno i Svetska zdravstvena organizacija - smešteno je u grupu 2B kancerogena. - Najopasnije je zračenje tokom noći jer ne dopušta da se obnovi melatonin, koji je važan jer kontroliše imunitet preko timusa, i to je još jedan dokazani mehanizam kako nejonizujuće zračenje utiče na nastanak karcinoma - kaže dr Dunjić. - O toksinima kao uzrocima nastanka karcinoma danas se dosta zna, od žive, olova, kadmijuma, aluminijuma, azbesta, azbestnih vodenih cevi u vodovodu, toksičnih igračaka, boja za kosu, pesticida, a tek odskoro se priča o toksinima u pijaćoj vodi i broju neispravnih vodovoda u Srbiji. Imamo dosta i toksina kao posledica NATO bombardovanja. SUTRA: Kakva je uloga genetike u nastanku raka

Nastavak na Večernje novosti...