Izvor: RTS, 24.Jul.2013, 21:24 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kanal Morava, za i protiv
Svi do sada dostavljeni rezultati o opravdanosti gradnje kanala Morava su vrlo ohrabrujući, rekao ministar prirodnih resursa Milan Bačević na javnom slušanju o ovom projektu. Bačević rekao i da će studija izvodljivosti biti završena uskoro.
Ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije Milan Bačević izjavio je da su svi do sada dostavljeni rezultati o opravdanosti gradnje kanala Morava vrlo ohrabrujući i da će studija izvodljivosti biti završena >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << uskoro.
Bačević je na javnom slušanju o projektu plovnog puta kanal Morava u Skupštini Srbije rekao da je dostavljeno 95 odsto podataka za izradu studije koju pravi kineska "Čajna gedžuba grupa", i da je preostalo da se dostave podaci o navigaciji na Moravi.
"Ne postoji ni jedan opravdani razlog da se o ovom projektu ne nastavi razmišljanje i ne postoji niko ko može da nas uveri da je to loš projekat", rekao je Bačević.
On je naglasio da je projekat gradnje plovnog puta za povezivanje Dunava, Morave i Vardara s lukom u Solunu skup i da Srbija nema novca da ga plati, ali da on prevazilazi značaj jedne zemlje zbog geostrateškog značaja.
"Nećemo se zaduživati za gradnju kanala Morava. Ozbiljno se razmišlja o koncesiji i mislim da je to najbolje rešenje. Ma koliko godina da traje koncesija, to nama ostaje, niko ne može da stavi (kanal) na leđa i odnese ga u Kinu ili Rusiju", rekao je ministar.
Rekao i da je primio "najviše otrovnih strelica" kao zagovornik realizacije projekta kanala Morava, ali da neće odustati.
"Uslov svih uslova jeste da studija pokaže da je projekat izvodljiv", rekao je Bačević, ali nije mogao da precizira datum kada će studija biti završena i ponovio da će to biti uskoro.
On je naveo i da je urađen i koncept prostornog plana za kanal i da se niko iz Vlade Srbije do sada nije izjasnio protiv projekta.
"Ko ovlada Moravom, on je neprikosnoveni strateški gospodar na Balkanu", kazao je Bačević parafrazirajući reči geografa Jovana Cvijića, i dodao da pored omogućavanja plovidbe projekat kanala Morava omogućava navodnjavanje 80.000 hektara najplodnijeg zemljišta, sprečava poplave i pruža mogućnosti razvoja privrede i turizma.
Poslanik opozicione Demokratske stranke Aleksandar Senić kazao je da procene pokazuju da nema dovoljno vode u slivu za realizaciju projekta i da bi održavanja kanala koštalo 500 miliona evra godišnje zbog prolećnih bujica i zemlje koju bi one unele u kanal.
"Nisam protiv izgradnje plovnog puta ako može da se obezbedi koncesija ili, još bolje, donacija da se Srbija ne zadužuje između 10 i 15 milijardi evra, koliko je vrednost projekta", rekao je poslanik DS-a.
Senić, koji je inženjer građevinarstva, hidrotehičkog smera, kazao je i da vode za navodnjavanje nema dovoljno ni u gornjem toku Velike Morava, a kamoli u ostalim.
Kritika opozicije
Poslanica opozicione Liberalno-demokratske partije Radmila Gerov kritikovala je projekat ističući da Srbija nema novca da ga finansira i pitala da li poređenje kanala Morava sa gasovodom Južni tok znači da će i on biti u vlasništvu Rusije ili Kine.
"Meno ovo liči na to da mislite da treba da budete kapetan bele lađe i liči mi na film 'čudo neviđeno', u kojem su se Crnogorci potopili bušeći tunel od Skadarskog jezera do mora. Srbija je već potopljena zahvaljujući prošloj i ovoj vladi", rekla je Radmila Gerov, obraćajući se ministru i upitala koliko je novca do sada potrošeno.
Bačević je odgovorio da niko nije potrošio ni jedan dinar za studiju izvodljivosti koju Kinezi rade kao poklon na osnovu sporazuma o strateškom partnerstvu sa Srbijom, i izrazio želju da se o realizaciji projekta kanal Morava postigne konsenzus u Srbiji.
Na početku javnog slušanja predstavljeni su podaci idejnog rešenja Projektanstkog zvoda "Ivan Milutinović" (PIM) iz 1973. godine po kojem bi plovni put Dunav-Morava-Vardar-Egejsko more trebalo da bude dug 650 kilometara i savlada pad od 812 metara.
Prema tom rešenju, na trasi bi bilo potrebno izgraditi 58 prevodnica i pet liftova za brodove, a maksimalan kapacitet prevoza robe bio bi 120.000 tona robe na dan, odnosno 43,8 miliona tona godišnje.
Na predstavljaju projekta je rečeno da je pitanje rečnog saobraćaju na Moravi postavljeno još 1841. godine.
Plovni put trebalo ba bude projektovan za brodove maksimalne dužine od 95 do 110 metara, širine 11,4 metra, nosivosti 2.500 tona i sa gazom od 2,5 do 4,5 metara.
Ukupan maksimalan promet robe na tako dizajniranom kanalu bio bi 43,8 miliona tona godišnje.
Plovni put bi počinjao na ušću Velike Morave u Dunav, kod Smederava, a luke bi bile u Jagodini, Stalaću, Kruševcu, Kraljevu, Nišu, Leskovcu, Vranju, Kumanovu i Skoplju.
