Izvor: Politika, 29.Okt.2014, 12:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kanada od NSA prepisuje recept za špijuniranje
Vlada namerava da olakša praćenje svojih državljana i saradnju sa američkim tajnim službama
Sve je izvesnija mogućnost stvaranja NSA na kanadski način otkako je prošle nedelje radikalni musliman ubio jednog vojnika u Otavi i time vladi dao opravdanje da ubrza ranije iznete planove za masovno špijuniranje građana.
Majkl Zehav Bibo, Kanađanin preobraćen u islam, usmrtio je gardistu i bez problema ušao u parlament gde je ranio trojicu pripadnika obezbeđenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i nasumično pucao po zgradi pre nego što je likvidiran.
Drama u prestonici zaprepastila je Kanađane koji su dosad bili pošteđeni terorističkih napada. Zgrada parlamenta bila je minimalno obezbeđena, što potvrđuje da Kanada nije očekivala ovakav atak uprkos nedavnom ulasku u američki rat protiv Islamske države Iraka i Levanta (Idil) i ranijeg učešća u invaziji na Avganistan.
Konzervativni premijer Stiven Harper, koji svesrdno podržava američki rat protiv terora, dan posle pucnjave u Otavi, izjavio je pred poslanicima da zemlja nije sasvim osigurana od terorizma i obećao da će „poboljšati” zakon o nadziranju građana i pritvaranju osumnjičenih za terorizam.
„Jastreb” kanadske politike dosad nije imao podršku da domaće obaveštajne agencije pretvori u kanadsku verziju Nacionalne bezbednosne agencije (NSA), američke službe poznate po masovnom nadgledanju mejlova i prisluškivanju telefonskih razgovora Amerikanaca i stranih državljana. Međutim, sada bi mogao da pridobije većinu poslanika, posebno ako se ima u vidu da su se mnogi od njih i sami za vreme paljbe skrivali po hodnicima bežeći od metaka. Obezbeđenje je Harpera, kako je preneo „Njujork tajms”, uguralo u prevodilačku kabinu. Dva dana ranije, u blizini Montreala je islamski ekstremista zgazio dvojicu vojnika posle čega je jedan od te dvojice preminuo.
Izmene zakona bi, kako prenosi kanadski list „Glob end mejl”, značile da vlada ima odrešene ruke da špijunira svoje građane u inostranstvu i sarađuje sa stranim špijunskim agencijama kojima bi na tacni isporučivala svoje državljane Kanade osumnjičene za terorizam. Američke službe bi mogle da pritvore, uhapse ili likvidiraju Kanađane za koje veruju da su povezani sa teroristima.
Sud je prošle godine ovakvu saradnju izričito zabranio jer je zaključio da takva razmena informacija između Kanade i stranih vlada dovodi do „zatvaranja i povređivanja kanadskih građana”.
Ipak, profesor Gevin Kameron, stručnjak za kontraobaveštajne aktivnosti sa Univerziteta u Kalgariju, za „Foren polisi” je u nedelji kada su se odigrali incidenti izjavio da će se pravila igre verovatno promeniti: „Otvorena i formalna saradnja sa stranim vladama znatno je lakša ove nedelje nego što je bila prošle.”
U Kanadi je za praćenje komunikacija zadužena Kanadska organizacija za bezbednost komunikacija, dok je glavna špijunska služba Kanadska bezbednosna i obaveštajna agencija. Posle napada na Ameriku 2001. godine, Kanada je donela zakon o antiterorizmu koji je legalizovao tajna suđenja i preventivna pritvaranja. Međutim, taj zakon ne važi od 2007. i Harper nikako nije uspevao da u život vrati odredbe koje su obaveštajcima davale za pravo da relativno lako prate Kanađane u inostranstvu.
Ministar za bezbednost Stiven Blejni ponovio je da vlada namerava da obaveštajcima vrati ranije oduzete nadležnosti i pridoda im nova prava. Ona bi uključivala i razmenu informacija sa partnerskim službama petorke koju osim SAD i Kanade čine Velika Britanija, Novi Zeland i Australija.
Opozicija i veliki deo javnosti dosad su se oštro protivili ovim planovima iz straha da će se obaveštajni rad oteti kontroli i pretvoriti u svevideće oko velikog brata. Strah je postao još i veći kada je uzbunjivač Edvard Snouden prošle godine otkrio da se NSA priključuje na optičke kablove „Gugla”, „Jahua” i drugih internetskih kompanija i čita elektronsku prepisku miliona ljudi širom sveta.
Kanađani sa najvećim podozrenjem gledaju na najave o saradnji sa stranim agencijama poput CIA koja bi u pritvorima i zatvorima „preventivno” mogla da drži Kanađane osumnjičene za terorizam. Koliko je ova „preventiva” sporna ilustruju otkrića da NSA prati i ljude za koje se ispostavilo da ni na koji način nisu povezani sa teroristima kao i da su u Gvantanamu godinama bili zatočeni ljudi kojima na kraju nije dokazana nikakva krivica.
--------------------------------------------------------
U videu o političkim motivima
Policija tvrdi da je pronašla snimak na kojem je Majkl Zehav Bibo objasnio „ideološke i političke motive” onoga što će uraditi, prenosi „Njujork tajms”. Ovim se potvrđuju prve procene da je tragedija u Otavi odmazda za kanadsko učešće u ratu protiv Idila. Ispostavilo se da je ovaj konvertit, baš kao i onaj iz Montreala, probao da otputuje u Siriju da se bori na strani islamista, ali su mu kanadske vlasti zabranile izlazak iz zemlje. Prema zvaničnim podacima, oko 130 Kanađana se pridružilo ekstremistima na Bliskom istoku, a njih 80 već se vratilo kući.
Vlasti tvrde da je Bibo bio uživalac droga i da je imao psihičkih problema. Bio je nezaposlen i živeo je u skloništu za beskućnike. Ranije je, prema pisanju kanadskih medija, radio na naftnoj bušotini u Alberti gde je uštedeo novac kasnije iskorišćen za kupovinu oružja kojim je izveo napad.
J. Stevanović
objavljeno: 29.10.2014.
.jpg)
