Izvor: Politika, 07.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kampanja za spoticanje
Činjenica da je na području Vojvodine novi ustav Srbije dobio referendumsku podršku nešto manjeg procenta ukupnog biračkog tela (oko 44 odsto glasača) u odnosu na republički prosek (52), a pogotovo u odnosu na centralnu Srbiju (55 procenata), otvorila je prostor za mnoge spekulacije o njenim uzrocima. I mada bi površna analiza odziva po vojvođanskim opštinama odgovor našla u niskoj izlaznosti u opštinama sa brojnim nacionalnim manjinama (u severnobačkom okrugu izašlo je 34 odsto, u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << severnobanatskom oko 35, zapadnobačkom okrugu 48), ovakav zaključak bi bio dobrim delom pogrešan i jednostran. Naime, i u onim delovima u kojima su manjinske zajednice manje brojne (npr. južnobački okrug – 49 odsto) izlaznost je takođe bila ispod republičkog proseka.
Tome su doprineli mnogobrojni, rekli bismo, opšti i posebni uzroci. Od opštih, prisutnih na prostoru cele republike, pa i u Vojvodini, dominantni su oni koji se tiču nedovoljnog razumevanja značaja ustava. Tu je i bledunjava proreferendumska kampanja, neuverljivost stranačke sloge i ambivalentnost poruka pojedinih članica "demokratskog bloka" koje su svojim agitovanjem za uspeh referenduma više odbijale nego privlačile svoje simpatizere. S druge strane, veliki medijski prostor dat je antireferendumskoj kampanji koja je u Vojvodini našla plodno tlo. Preambula ustava o Kosovu i Metohiji očigledno je poslužila antireferendumskim agitatorima da zaplaše manjine na severu Srbije kako će usvajanjem ustava one ponovo biti uvučene, mimo svoje volje, u "kosovske probleme koje se njih nimalo ne tiču". Od ostalih posebnih uzroka, dominantno je bilo pitanje autonomije Vojvodine koje je dodatno polarizovalo tamošnje glasače.
Vojvodina je, naime, prostor na kome su stranačke deobe i polarizacije na dva dominantna tabora mnogo dublje i strastvenije nego u ostalim delovima Republike. Tzv. dve Srbije, u koje, pored one prve, nacionalno-narodnjačke, i druge, građanske, spadaju i nacionalne manjine sa sopstvenim interesima i strategijama, žestoko su suprotstavljene po pitanju autonomije severne pokrajine. Pozivanje glavnih stranaka "obe Srbije" da podrže referendum o ustavu, u dugogodišnjoj atmosferi obostranog "ocrnjivanja", za posledicu je imalo ne samo privlačenje, već i odbijanje jednog dela sopstvenih glasača, kojima nikako nije bilo jasno kako sada mogu da učestvuju u zajedničkom ustavnom poduhvatu sa svojim "zakletim suparnicima". Tu je, naravno, bilo i antireferendumsko tvrdo autonomaško jezgro sa svojih 4-6 odsto glasača – pristalica na nivou Pokrajine, koje zapravo ne teži ostvarenju autonomije već paradržavnim atributima Vojvodine, a kojima je sve sem toga malo i nedovoljno. Oni su, osim što su od glasanja odvratili deo nacionalnih manjina (s pričama tipa "zašto Vojvodini samo sedam odsto od republičkog budžeta, kad se u njega sa ovog prostora doprinosi sa 30 procenata"), uspeli da zbune i jedan deo blagih "ekonomski autonomističkih" glasača, koji su po svim drugim pitanjima sem ekonomskog, manje-više centralistički nastrojeni.
Ustavna "darivanja" Vojvodini, od taksativno nabrojanih izvornih nadležnosti do višestruko uvećanog pokrajinskog budžeta, iako premala za pseudodržavne ambicije tvrdih autonomaša, imaju i svoje naličje. Kod "tvrdih" suparnika autonomaša, a takvih je nekoliko puta više od pristalica Čanka i Čedomira Jovanovića, jačanje vojvođanske autonomije takođe je navelo, iz potpuno drugih razloga, jedan deo glasača na bojkot referenduma. Oni su, naime, smatrali da je ovaj ustav delimično povratak na stanje iz 1974. godine, koje će ne samo ekonomski osnažiti autonomaše da finansiraju svoje paradržavne projekte, već i legalizovati njihove farsične simbole, poput grba i zastave koji su bili sve do sada protivustavni. Između ova dva ekstrema političke polarizacije, novi ustav je zato i podržao nešto manji broj ukupnih glasača, otvarajući pitanje: u kom će se pravcu po usvajanju ustava kretati politika u Vojvodini?
Politički analitičar "Nove srpske političke misli"
Saša Gajić
[objavljeno: 07.11.2006.]
