Izvor: BKTV News, 12.Jan.2013, 14:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamičak do provalije
Pravo je, naravno, svakog kome ide loše da se hvata i za slamku. I teško je u istoriji srpskog novinarstva naći toliko eklatantnih primeraka gde „žuta štampa“ bez toliko obzira prema čitaocima, vredjajući njihovu inteligenciji, pokušava da iskontruiše u ozbiljnom, a pogotovo političkom životu, takve besmislice da je „estradno pranje prljavog veša“ palo u zasenak. I da ne bih nikom pravio reklamu, ili da ne bih došao u situaciju da sutra dokazujem da sam bilo čiji „drveni advokat“, već da jednostavno pokušavam da probudim svest i savest profesionalnih novinarskih udruženja, svesno ću da izostavim ne imena, već i precizne citate na osnovu kojih bi bilo ko mogao da tvrdi išta drugo, osim da pretereujem ili da ne razumem vreme u kome živimo.
Kupim novine, pogledam naslovnu stranu i s nestrpljenjem očekujem da pročitam oko čega se neki znameniti ili poznati ljudi spore, pa čak i „svadjaju“. I na svoje profesionalno zaprepašćenje utvrdim, pre svega, da je jedan od „aktera svadje“, navodne, nešto rekao ili negde učestvovao u nekoj polemici ili „okruglom stolu“ pre najmanje četiri ili pet godina. U medjuvremenu su čak bili ili su još, i dobri poslovni partneri, ili možda samo pukom slučajnošću njihove firme poslovno saradjivale.
E, onda se umeša politika. Jedan od njih više nije u delu klupa u parlamentu gde sedi vlast, već opozicija, kreatorima takve uredjivačke politike se učini zgodnim da „udju pod kožu novoj vlasti“ i – izvuku citat, dosete se ko koliko i kakve je škole završio i ako je onaj drugi u bilo kom kontekstu spominjao školsku kvalifikaciju, to proglase maltre ne jučerašnjim sukobom i od toga žele da naprave „aferu dana“!
Besmisleno, ali je tako. Ne koristi nikom, ali je primamljivo ako su slova velika i naslov sugeriše da se nešto upravo sada dogadja. A profesionalcu ostaje da razmišlja – ko ima koristi a ko štete, kada je reč o politici, o ljudima u vlasti ili opoziciji, o javnosti i o onima koji su svoje pare dale verujući da će saznati nešto što drugi mediji nemaju. Na svakom od prevarenih je da sam razmisli koliko u takvim „medijskim pomijama“ nalazi išta korisno za sebe?!
Tabloidi u svetu imaju svoje mesto u društvu. Ali, imaju i armiju advokata i ljudi drugih struka koji pre svakog objavljivanja pažljivo mere svako slovo. Senzacija je samo onda kada se otkrije nešto što neko ima veliki interes da sakrije do javnosti, tabloid to sazna, debelo proveri i kada izidje na ulice – onda iza toga se potresaju svi temelji društva.
Ali, kada pogreše, onda su tu, pre svega, debele oštete. Ne jedan se obogatio na tome što ga je tabloid ocrnio. Mardokov najtiražniji list na svetu je jednosatvno stavio katanac na vrata kada se ustanovilo ne samo da neke stavri nisu istinite, već da se zvirivalo u tudj lonac mimo društvenih normi i opšte prihvaćenih ljudskih prava na intimnost, jer su korišćene društveni kanali ili institucije sistema da bi se neki prisluškivali. U nas neko objavi i najsitnije detalje kada nekog prihvate, što je neshvatljiva privilegija jednog u odnosu na sve druge medije, zbog čega, da je istinito, puvca bruka i lete iz službe oni koji su svoj profesionalni moral nekom prodali zarad šake dinara ili dolara.
I nikom ništa. Otuda i zaključak – tabloidi, ako ovako nastave, dovode nas na ivicu provalije društvenog morala i opiremo se samo o kamičak. A šta ako se i on otkotrlja…
Mirko Stamenković
Tweet
