Izvor: Blic, 30.Dec.2008, 13:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamerama protiv nesreća
U cilju pozitivnog uticaja na saobraćajnu bezbednost u Srbiji, a naročito na saobraćajnu kulturu, MUP Srbije i Privredna komora Srbije pokrenuli su inicijativu za uvođenje sistema video nadzora u funkciji kontrolisanja poštovanja ograničenja brzine i saobraćajne signalizacije.
Program video nadzora bio bi finansiran jednim delom i iz premije osiguranja od autoodgovornosti, predviđenog za preventivu, što zahteva odgovarajuće izmene u Nacrtu zakona o obaveznim osiguranjima >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << u saobraćaju. Ovako uspostavljena obaveza ne bi mogla biti poistovećena sa bilo kakvom vrstom nameta osiguravajućim društvima, niti bi dovela u pitanje rentabilnost osiguravajućeg sistema, jer bi postojao nesumnjiv pozitivan uticaj na fondove osiguravača kroz smanjenje broja i obima šteta. Društvima za osiguranje u Srbiji godišnje se podnese oko 50.000 odštetnih zahteva, a ona isplate oko šest milijardi dinara šteta na ime osiguranja od autoodgovornosti. Preventivnim uticajem na smanjenje ovih brojeva dugoročno se dostiže održiv sistem osiguravajuće zaštite.
Sistem daljinskog video nadzora omogućio bi efikasniju kontrolu poštovanja saobraćajnih propisa, konstantnim pokrivanjem većeg broja takozvanih crnih tačaka na putevima, ali i efikasniji sistem sankcionisanja učinjenih prekršaja, što izrazito pojačava predviđenu preventivnu ulogu.
Fotografski zapis prekršaja, istovremeno bi pojednostavio i postupak naplate kazni za učinjene saobraćajne prekršaje. Odmah po učinjenom prekršaju zapis bi se dostavljao učiniocu prekršaja uz dostavljanje opomene i uplatnice sa predviđenom kaznom. Ukoliko prekršilac u određenom roku ne izmiri novčanu kaznu, informacija o pokretanju prekršajnog postupka bila bi prosleđena sudiji za prekršaje.
Pažnja je usmerena na detekciju prekršioca, kao i na prevenciju prekršaja, jer sama svest o postojanju nadzora uticala bi na odgovornije ponašanje vozača.
Primena sličnih programa daljinskog nadzora u razvijenim zemljama dovela je pre svega do smanjenja broja prekoračenja dopuštene brzine (naročito ekstremno velikih prekoračenja od preko nekoliko desetina kilometara na čas). Rezultati se ogledaju u smanjenom broju poginulih i povređenih na mestima pod video nadzorom. Različita istraživanja govore o smanjenju broja poginulih i teško povređenih od 17 odsto pa do čak 70 odsto.
Sličan program pokrenut je u saradnji Ministarstva transporta i Ministarstva finansija u Velikoj Britaniji aprila 2001. godine. Britansko ministarstvo transporta je u svom izveštaju iz 2005. godine naglasilo da je program video nadzora doneo procenjenu uštedu britanskom društvu, kroz smanjenje troškova saniranja posledica saobraćajnih udesa, od preko 250 miliona funti, uz uloženih nešto manje od 60 miliona funti. Naglašava se da je u posmatranom periodu na nadziranim lokacijama došlo do smanjenja broja od skoro 1.800 poginulih i teško povređenih. Istraživanja britanskog Ministarstva transporta ukazuju i na preko 4.000 manjih povreda u saobraćajnim nesrećama godišnje. To su rezultati koje bismo rado videli na srpskim putevima.
Uvođenje video nadzora na putevima, za šta bi se obezbedila sredstva i iz doprinosa za preventivu, kao dela premije osiguranja od autoodgovornosti, omogućilo bi stalnu kontrolu saobraćaja. Prednost bi se ogledala i u formiranju jedinstvene baze podataka o prekršajima i prekršiocima. Pristup toj bazi bio bi dopušten i društvima za osiguranje u cilju individualizacije visine premije obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, što bi takođe preventivno uticalo na ponašanje vozača.
Postojanje daljinskog sistema nadzora, uz najavljeni model bodovanja za učinjene saobraćajne prekršaje u vozačkim dozvolama, predstavljaće najveću novinu u budućem sistemu bezbednosti saobraćaja na putevima Srbije. To će nesumnjivo doprineti unapređenju saobraćajne kulture, a deo odgovornosti za preventivno delovanje sa države preneti na porodicu. Video nadzor svakako neće rešiti sve probleme, ali može uticati na jedan od ključnih - na naš odnos prema saobraćajnoj bezbednosti.
Slobodan Samardžić, potpredsednik Privredne komore Srbije
