Izvor: Blic, 25.Maj.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamenje na Ušću
Krče onu ledinu na Ušću, tamo gde su se skupljali podanici raznih provenijencija, kao i njima komplementarni muzički formati. Pretpostavljam da to rade zbog Rolingstonsa koji, eto, dolaze napokon u Srbiju. Sada kada to više uopšte nije važno.
Odmah da kažem, neću biti tamo. Jednom okuženo mesto teško se dekontaminira, pa makar došli i Stonsi. U svetlu jedne presude, oko koje će, osim ako se nešto stvarno nije promenilo u Srbiji, biti još igranke, a povodom zločina koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << je Ron Vuda udaljio od Srbije na četiri godine – imam izjaviti da se svo moje ushićenje zbog onomad objavljenog nastupa istopilo pred činjenicom da bend koji sam, uostalom, video dva puta u životu, dolazi u jednu posve drugu Srbiju.
Pre četiri godine, naime, uprkos svemu, imalo se čemu radovati. U ono vreme, davnije nego što zaista jeste, dolazak Rolingstonsa imao je isti onaj značaj kao, svojevremeno, u Pragu: The tanks are rolling out, The Stones are rolling in, rekao je Mik Džeger. Tenkovi, ruski, otkotrljali su se u povest.
Kod nas stvar stoji tako da, šta god izjavio pevač benda u kome svira Kit Ričards, to neće imati velikog značaja. Naši su tenkovi svi na broju, u prenesenom i stvarnom smislu. Ništa se još nije otkotrljalo u istoriju, bez obzira na dolazak grupe u kojoj bubanj lupa Čarli Vots.
Uzorana ledina na Ušću ostaje kontaminirana raznim rđavim stvarima; politikom i ukusom, najpre. Što je ista stvar.
Uzgred, mogli bi da iskrče i ono ruglo od spomenika tamo, kad već riljaju. Žrtve bombardovanja zaslužuju nešto lepše od neelegantnog obeliska išaranog grafitima i izlučevinama kućnih ljubimaca.
