Izvor: Blic, 02.Avg.2010, 01:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamen traži prozor
Neverovatan sklop okolnosti (ili, kako bi rekao Miloš Crnjanski, Slučaj Komedijant). Onog jutra kad sam sa radija čuo da je prethodne večeri Teofil Pančić nastradao u centru Zemuna pod udarcima dvojice kriminalaca (verovatno iz reda usplamtalih patriota koji na poziv da se pronađu pacovi „koji rade za platu“, jurišaju da spale zapadne ambasade) u ruci sam držao njegovu najnoviju knjigu. Naslov: „Kamen traži prozor“ (izdavač „Rende“, Beograd, 324 str.). Vrlo simbolično i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << doslovno, zar ne?
Knjigu sam kupio nekoliko dana ranije, nisam ni znao da je objavljena. Kako to kad autori zbirki pesama ili romana već gotovo sutradan osvanu u glavnim listovima? Objašnjenje je prosto: Pančić i njegovi izdavači ne dele besplatne primerke, Teofil nikog od novinara ne vuče za rukav, ko je primetio - primetio je. Devet njegovih knjiga gotovo nije imalo traga u medijima, sem tu i tamo, sa strane.
Kad se pojavio početkom devedesetih kao novinski pisac, na hartijskom zadatku, kako sam voli da kaže, Teofil Pančić (1965) odmah se predstavio kao autor izrađenog intelektualnog stava i moralne osetljivosti (važna stavka u vremenu sveopšteg loma). U njegovom pisanju prepoznaju se plodni tragovi dragocenih lektira (od Matoša i Tenžere do Mihiza i Kiša). Uz kolumne o aktuelnim povodima, neprekidno piše o delima hrvatskih, bosanskih i crnogorskih pisaca. Po širini zahvata, ali i po ozbiljnosti kritičkog razumevanja danas je bez premca, ovde i tamo. A kad analizira patološku svakidašnjicu političkog života, ume da ironijom i satiričnim pristupom ohrabri čitaoca. Knjiga o kamenu i prozoru imaće nastavak. U njegovom pisanju - ali, nažalost, i u našoj skandaloznoj svakidašnjici.
