Izvor: Politika, 13.Jan.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamen na leđima davljenika
Povećanje PDV-a bilo bi to poslednja i samo jedna od mera za popunjavanje budžetskog manjka, tvrdi Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija
Da li će hladna i krizna zima više nego što se i moglo proceniti toliko utanjiti budžetske prihode ipovećati rupu u državnoj kasi Srbije, da će ministarku finansija Dianu Dragutinović doterati do„krajnje nužde” da deficit pokriva povećanjem poreza na dodatu vrednost, za sada je neizvesno. Tek, ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi to tako bilo, izvesno je jedino da bi Srbiju s proleća zapljusnuo talas poskupljenja.
Ministarka, koja je samo pre desetak dana tvrdila da će „vlada sve učiniti pre nego što se odluči za eventualno povećanje PDV-a, od pre dva-tri dana ne isključuje mogućnost koju, inače, guverner Jelašić vidi kao neminovnost. A to je rebalans budžeta s proleća i povećanje PDV-a kao nepopularnu, ali, po njemu, bolju meruod finansiranja manjka u državnoj kasi kreditima i privatizacionim prihodima.
Uz priznanje da je ministarkina izjava iako je ona, po njemu, govorila o teorijskim opcijama a ne o aktivnostima Ministarstva, izazvala veliku pažnju i pogrešno protumačena u stilu „tek što nismo ili pitanje je dana kada ćemo uvećati PDV”, Slobodan Ilić, državni sekretar u Ministarstvu finansija, u jučerašnjem telefonskom razgovoru za „Politiku”, bio je isključiv:
– U ovom trenutku uopšte ne razmišljamo o povećanju PDV-a. Ta mera je zaista na repu svih mera koje bi bile donete u slučaju da dođe do zaoštravanja krize ili njenih dubljih posledica za budžet. U slučaju da se približimo dnu, postoji mnogo mera koje bi se preduzele pre nego što se uhvatimo za tu poslednju. A ako bi se za nju i odlučili, ona ne bi bila jedina – već samo jedna u paketu mera.
U ovom trenutku, nadležni za javne finansije, po rečima Ilića, fokusirani su, kao i sve zemlje u svetu, na praćenje ostvarivanja budžetskih projekcija (budžetskih prihoda,ali i kretanja makroekonomskih pokazatelja – bruto domaćeg proizvoda, inflacije, uvoza, izvoza) kako bi blagovremeno reagovali u slučaju značajnijih odstupanja.
– Ako dođe do tako drastične situacije, teorijski posmatrano,išlo bi se na rebalans budžeta, koji može da znači i smanjenje, a ne samo povećanje. Mnogo je izvesnije da bi se prvo odlučili za oštriju restriktivnost –za dalje smanjenje troškova, nego što bi se odmah skočilo u povećanje PDV-a.
A ako se ipak dotakne dno i ako se bude hvatalo za rep, koliko bi PDV morao da se poveća da bi se zakrpila rupa? Da li su pravljene računice, recimo šta bi se dobilo da stopa ovog poreza skoči sa 18 na 20 odsto?
– U krajnjem slučaju, ako bi došlo do problema s punjenjem budžeta trebalo bi da se utvrdi koliki je taj manjak, koliko je situacija teška, jer veliku i značajno manju rupu ne bi popunjavali tako što bi PDV podigli za 10 ili za dva odsto. Morala bi da se sagleda kompletna situacija i kombinacija mera u okviru kojih bi i PDV, možda, došao u obzir, objašnjava Ilić.
Naš sagovornik je, uz to, prilično rezervisan kad je reč o efektima povećanja PDV-a na budžet. Pitanje je, kaže, da li bi i u kojoj meri povećanje ovog poreza pokrilo budžetski manjak u državnoj kasi:
– Povećanje budžeta usporilo bi privredne aktivnosti, smanjilo obim prometa i potrošnju, građani bi to osetili kroz rast cena a privrednici kroz smanjenje obima realizacije, pa je pitanje u kojoj meri bi se na kraju povećali budžetski prihodi. U teškoj, kriznoj situaciji, to bi moglo da bude kao kad se neko davi a vi mu date još jedan kamen da što pre potone, zaključuje Ilić, dodatno objašnjavajući tvrdnju zašto je povećanje PDV poslednja mera koja će se iskoristiti samo u krajnjoj nuždi.
-----------------------------------------------------------
Kad porezi prazne budžet
– Povećanje PDV-a je antiiflatorna i antirecesiona mera koju vlada, po pravilu, primenjuje kada se javi značajan inflatorni pritisak. Međutim, to nikada nije bilo rešenje za popunjavanje budžeta, jer se zaista može desiti da potrošnja padne za onoliko koliko poraste porez na promet – objašnjava Danica Popović, profesor makroekonomije na beogradskom Ekonomskom fakultetu.
Najjednostavnije rečeno, država, kaže, može da podigne porez do određenog nivoa i da to puni budžet, ali posle toga preveliko poresko opterećenje počinje da prazni budžet.
Vesna Jeličić
-----------------------------------------------------------
Ceh bi platili potrošači
Povećanje poreza na dodatu vrednost kao mera s kojom bi država trebalo da popuni rupu u budžetu, direktno bi poguralo cene, a time i inflaciju. Ukoliko se i posegne za ovim rešenjem, komforniji život države platiće opet građani. Koliko poreska stopa poraste, toliko će poskupeti potrošačka korpa. Još jedino ostaje da se nadamo da će biti pošteđena niža stopa od osam odsto kojom se oporezuju uglavnom osnovne životne namirnice kao što su brašno, ulje, jaja, šećer, pirinač, mleko...
Trgovci kažu da će ovakav potez države verovatno dovesti do pada prometa, a ima i onih koji tvrde da povećavanje poreza vodi u sivu ekonomiju.
- Još nismo sigurni da li će doći do povećanja poreza i o kojem procentu je reč, ali ukoliko se to i dogodi cene u maloprodaji se direktno povećavaju za toliko. Kompletna situacija u kojoj se potrošači nalaze dovela je već do pada prometa i ovaj potez države sigurno bi uzrokovao pad tražnje - kaže Zdravko Đuranović, komercijalni direktor kompanije „Eltim”. Po njegovom mišljenju, građani u ovakvim situacijama uglavnom odustaju od kupovine luksuznije robe, ali kupuju proizvode koji su im neophodni, kao što je bela tehnika.
- Povećanje PDV-a bi - smatra Rajko Mandić, direktor „Delta maksi Srbija” - pogodilo potrošače, jer je standard značajno oslabljen. U trenutku kada se ne očekuje povećanje plata i penzija, svako poskupljenje je za kupce preveliko opterećenje. Pitanje je na kojim artiklima će ubuduće štedeti i da li ima prostora za to.
J. A.
[objavljeno: 14/01/2009]
.jpg)
