Izvor: Večernje novosti, 17.Jul.2017, 19:46

Kamen koji je gradio istoriju

Kamen koji je gradio istoriju

"Belovodska rozeta" traje 4 decenije; Na ovoj tradicionalnoj manifestaciji stvaralo 200 učesnika, vajara i mozaičara NIJE slučajno što su od belovodskog peščara, zidove gradili i knez Lazar, kneginja Milica, despot Stefan Lazarević, Rade Neimar, vladika Nikolaj Velimirović i mnogi drugi ktitori. Posle Prvog svetskog rata čini to u prestonici i srpsko-francuska firma "Batinjol", poručuju majstori koji su se i ove godine, po 42. put, okupili na tradicionalnoj manifestaciji >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << "Belovodska rozeta", gde se u istoimenom mestu slavi ovaj kamen kroz okupljanja i rad vajara, mozaičara, ali i muzičara i sportista. Organizatori procenjuju da je smotru za četiri decenije postojanja posetilo oko četiri miliona ljudi. Znatan broj i tokom cele minule nedelje i vikenda, kada je svečano i zatvorena. - Mislim da je jedinstven slučaj da jedno malo mesto ima dve kolonije istovremeno, vajarsku i mozaičarsku, gde je predano stvaralo oko 200 učesnika, a specifični smo i po Muzeju klesarstva i vajarstva sa stotinu dela, te Parku skulptura koji je još jedno svedočanstvo o šest vekova eksploatacije peščara - priča za "Novosti" prof. dr Veroljub Lazarević iz Bele Vode, član Saveta manifestacije. - Klesarsko umeće nasleđivalo se ovde oduvek sa alatom odmah posle niže škole. Zanat se napuštao jedino usled bolesti, između 30. i 50. godine. U selu je radila i Škole zanata od 1919. do 1925, a zadruga je osnovana nekoliko godina kasnije. Belovodski majstori su i danas poznati po likovnom oblikovanju, veštini urezivanja vila, anđela, zoomorfnih i floralnih elemenata. Klesali su na hiljade temelja, fasada, spomenika, ikonostasa, rozeta, kapija, ivičnjaka, graničnika, kamina, skulptura. - Ovaj kamen zna da bude nepredvidiv za nas vajare, ali meni se baš to sviđa, u skladu je sa mojom apstraktnom poetikom, tako da se u radu trudim da ispoštujem prirodu - kaže za "Novosti" mr Milenko Balović (38), vajar iz Raške, autor spomenika patrijarhu Pavlu u Leposaviću. - Ambijent za stvaranje je izuzetan. Ljudi nas obilaze, pričaju o prošlosti. Tradicija je Belovođanima izuzetno važna. Živo svedoče da se osim na srednjovekovnim građevinama i reprezentativnim zgradama prestonice, peščar našao i u Rusiji, Izraelu, Grčkoj, Svetoj Gori, Francuskoj, Engleskoj, Americi. U Beloj Vodi, gde živi oko 1.000 duša, kamen je na svakom koraku svetinja i remek-delo. MISTERIJA U Muzeju klesarstva i vajarstva u Beloj Vodi čuva se i kamena skulptura sa natpisima na drevnom jeziku za koju se pretpostavlja da datira iz 10.000-15.000 godina p.n.e, a nađena je 1978. godine na brdu Gradište pored Kruševca. Jedan deo tog kamena podseća na glavu životinje, najviše govečeta, pa se pretpostavlja da je kamen imao kultnu funkciju. PRIZNANjE PREDRAGU RISTIĆU PROF. dr Predragu Peđi Ristiću, jednom od naših najvećih arhitekata i neimara, koji je radio na više od 90 crkvenih objekata, u samoj završnici manifestacije je uručena "Rozeta", nagrada koja se u Beloj Vodi od 1988. dodeljuje za izuzetan doprinos srpskoj umetnosti. - Biti u odabranom društvu dosad nagrađenih je veliki uspeh. Osećam veliku radost što se moj rad ceni, što je sagledan čitav moj rad tokom karijere - rekao je pred punim amfiteatrom prof. dr Predrag Ristić, o čijem je radu besedio istoričar umetnosti Dušan Milovanović.

Nastavak na Večernje novosti...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta Večernje novosti. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta Večernje novosti. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.