Izvor: Blic, 01.Dec.2009, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamatne stope u Srbiji
Visinu kamatnih stopa na plasmane klijentima banke određuju na osnovu troškova prikupljanja sredstava na međubankarskom tržištu i/ili od klijenata putem depozita.
Konkurencija među bankama u Srbiji diktira veoma visoke kamatne stope koje banke plaćaju na deviznu štednju građana i depozite privrede (pasivna kamatna stopa). Prikupljena sredstva banke plasiraju klijentima putem kredita i drugih plasmana, po stopi (aktivna kamatna stopa) koja se određuje na osnovu troška >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << plaćene pasivne kamate (6-8% na deviznu štednju), uvećanog za procenjeni rizik klijenta, zatim za trošak premije osiguranja depozita i trošak obavezne rezerve (koja je u Srbiji 40% na deviznu štednju, što praktično znači da od prikupljenih sredstava banka može slobodno da plasira samo preostalih 60%). Plasiranje ovih sredstava je nerentabilno ukoliko aktivna kamatna stopa nije veoma visoka (najmanje 13-14% godišnje na devizne plasmane). Zbog toga se banke okreću jeftinijim izvorima novca, tj. međubankarskom tržištu.
Cena po kojoj banke pozajmljuju sredstva od drugih banaka na internacionalnom tržištu formira se na osnovu odgovarajuće međubankarske bazne kamatne stope, uvećane za procenjeni rizik zemlje (najčešće meren kretanjem parametra credit default swap) i rizik konkretne banke koja pozajmljuje sredstva. Međubankarske bazne kamatne stope koje se najčešće koriste na našem tržištu jesu euribor za pozajmice u evrima, libor za švajcarski franak i belibor (kamatna stopa po kojoj banke u Srbiji pozajmljuju jedna drugoj dinarska sredstva).
Kao posledica nepoverenja prouzrokovanog globalnom finansijskom krizom, banke jedna drugoj pozajmljuju sredstva na veoma kratke rokove. To primorava banke da se za plasmane klijentima sa dužim rokom otplate, na primer godinu dana, zadužuju na međubankarskom tržištu kroz pozajmice sa kraćim rokom dospeća, recimo tri meseca. Ovakav vid ročne neusklađenosti izvora sredstava i plasmana uzrokuje da banke pozajmljeni novac plasiraju svojim klijentima sa varijabilnom kamatnom stopom. U našem primeru ta stopa bi se usklađivala na svaka tri meseca, kad banka ponovo pozajmi sredstva po novoj stopi (npr. tromesečni euribor + marža).
Kretanje međubankarskih kamatnih stopa zavisi od kretanja referentnih kamatnih stopa, čije vrednosti određuju centralne banke, a zatim od količine novca i stepena poverenja među učesnicima na finansijskom tržištu. Kada su inflatorni pritisci ključni problem u ekonomiji, centralna banka sprovodi restriktivnu monetarnu politiku visokom referentnom kamatnom stopom kako bi uticala na smanjenje potrošnje. U slučaju pada privredne aktivnosti, kao u sadašnjem trenutku, referentna kamatna stopa je niska, da bi se putem jeftinijeg zaduživanja pospešila potrošnja.
Kamatne stope na novčanom tržištu će ostati veoma niske sve dok banke ne budu u većoj meri plasirale sredstva privredi i stanovništvu. Međutim, predviđa se postepeno smanjivanje količine dostupnog novca. Kako se likvidnost Evropske centralne banke (ECB) bude postepeno redukovala, tako će i vrednosti euribora rasti. Iako će verovatno ECB ostati na ekspanzivnom kursu duži vremenski period, sadašnji nivo kamatnih stopa je nerealan, jer je nastao kao posledica nužne reakcije centralnih banaka na krizu na finansijskom tržištu. Očekuje se da će krajem naredne godine stope biti više za 100 do 150 baznih poena, ali da će, kako se efekti krize budu produbljivali, ostati na tom nivou duži vremenski period. Iako će inflatorni pritisci verovatno rasti, centralne banke bi trebalo da odlažu zatezanje monetarnih politika, bar do trenutka kada bude evidentan blagi oporavak indeksa nezaposlenosti.
Kamatne stope na međunarodnom međubankarskom tržištu jesu niske, ali veoma visoka premija za rizik zemlje, u slučaju Srbije, značajno poskupljuje cenu zaduživanja lokalnih banaka na inostranom tržištu. Zato je u sadašnjem trenutku kamatna stopa na devizne plasmane privredi i stanovništvu u većoj meri pod uticajem razvoja premije za rizik zemlje, a manje pod uticajem kretanja internacionalnih međubankarskih stopa.
Aleksandra Vukosavljević, Rajfajzen banka
