Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 02.Jan.2013, 13:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamata na kamatu pred Ustavnim sudom
BEOGRAD -
Pravni savetnik Udruženja za zaštitu potrošača i korisnika finansijskih usluga (IUSTA) Petar Milutinović izjavio je da je IUSTA podnela Ustavnom sudu Srbije (USS) inicijative za ocenu ustavnosti pojedinih odredbi Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koje se odnose na obračun kamata, kao i troškova kredita.
Udruženje je podnelo UŠ inicijativu da bude ocenjena ustavnost odredbi Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga koji regulišu mogućnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << obračuna ugovornih kamata konformnom metodom, rekao je Tanjugu pravni savetnik Milutinović.
Milutinović je naveo da je u slučaju ugovorne kamate koja se obračunava konformnom metodom, osnovni prigovor što ona podrazumeva obračun kamate na kamatu, a to je u Srbiji, osim kada su u pitanju kamate banaka.
Međutim, problem je što kod ugovora o kreditu kod banaka postoji dvostruki obračun kamate na kamatu - pri obračunu kamate i kod obračuna kamate na kamatu, ocenio je Milutinović.
Prema Milutinoviću, suština je da za svaki dan za koji banka obračunava kamatu, već za sledeći dan se obračunava kamata na uvećanu osnovicu, tako što se pripisuje kamata iz prethodnog duga glavnici i tako se stalno obračunava kamata na već pripisanu i dospelu kamatu.
Milutinović je napomenuo da je UDD u julu 2012, usvojio inicijativu IUSTA da se konfornom metodom ne može obračunavati zatezna kamata koju plaća korisnik kredita kada kasni sa plaćanjem jedne ili više rata.
"Mi smo smatrali da isti taj princip treba da važi i za ugovornu kamatu, dakle, kamatu koja je sadržana u ratama prema planu otplate kredita i sastavni je deo ugovora o kreditu", rekao je predstavnik UISTA.
Takođe, kako je naveo Milutinović, podneta je inicijativa da budu proglašene neustavnim odredbe zakona kojima se predviđa mogućnost ugovaranja troškova kredita na teret korisnika kredita.
To je pitanje da li banke mogu po osnovu kredita da naplaćuju bilo kakve troškove - obrade zahteva, obezbeđenje, prevremene otplate i slično, precizirao je Milutinović.
"Smatramo da banke nemaju pravo da to naplaćuju zato što obaveza plaćanja troškova nije bitan elemenat ugovora o kreditu i Zakonom o obligacionim odnosima koji uređuje ugovor o kreditu nije uopšte propisano bilo kakva obaveza korisnika kredita da banci plaća troškove", rekao je Milutinović.
Druga stvar po Milutinoviću je da, ukoliko je ugovorna kamata cena za kreditnu uslugu banke kao celinu usluge, iz toga proizilazi da banke ne mogu da naplaćuju i pojedinačne delove cene te usluge, kao što je obrada zahteva.
Tako dolazi do toga da se jedna ista usluga dva puta naplaćuje, kao celina kroz ugovornu kamatu i kao delovi kroz pojedinačne obrade i pojedinačne naknade, primetio je Milutinović.
Po Milutinoviću, Zakon o trgovini sadrži imperativan propis o tome da cena određene robe ili usluge mora biti jedinstvena.
"Kada uzmemo redovno tržište, nigde se ne pojavljuje to da kada ste kupac ili korisnik određene usluge i plaćate nešto, da plaćate cenu i troškove, već plaćate sve troškove kroz odgovarajuću cenu usluge", objasnio je Milutinović.
"Tako da to i nije u skladu sa administrativnim propisima koje regulišu cenu dobara i usluga, odnosno shodno odgovarajućoj odredbi Zakona u trgovini", zaključio je predstavnik IUSTA.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
