Izvor: Blic, 13.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamata i ustanove
Guverner Narodne banke je izjavio da bi kamate mogle da budu niže da je usvojen budžet za ovu godinu. To očekivanje se sastoji iz dve komponente. Da će javna potrošnja biti manja nego što je predloženo pre izbora i da će se smanjiti rizik, jer će se znati koji su ciljevi fiskalnih vlasti.
Prvo očekivanje, da će biti manji javni rashodi, prilično je nerealno. Vlada, kada se konačno oformi, biće slaba bez obzira na njen sastav i na koalicioni sporazum. Tako da će sve reforme >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koje bude htela, ako uopšte bude htela, da sprovodi morati da kupuje povećanim javnim izdacima, bilo da je reč o platama, socijalnim davanjima, subvencijama ili o ulaganjima koja će uglavnom biti u skladu sa metodologijom nacionalnog investicionog plana, ako ne baš i u istom iznosu koji je njime prvobitno predviđen.
Drugo očekivanje, da će se smanjiti rizik, može da se ne ispuni, zato što nova vlada, onako kako se sada nazire njen sastav, neće uveriti nikoga u svoju stabilnost. Sasvim je moguće da će se, jednom kada se vlada oformi, povećati rizik koji se vezuje za njeno delovanje. Jer će nestati i ono malo optimizma kojim se sada očekuje razrešenje političke krize u kojoj se zemlja nalazi.
Još su važniji sekundarni izvori rizika. Neizvesnost oko budžeta je važna, ali je još važnija rastuća neizvesnost oko stabilnosti ustanova. Diskreciono odlučivanje kojem se pribegava već duže vreme, a posebno posle izbora, urušava ono što je za ustanove najvažnije, njihovu funkcionalnost i autoritet. To će uticati na priliv investicija, a ako njih ne bude, povećana tražnja za kreditima, jer nema drugih izvora finansiranja, će dovesti do rasta kamata. A nije nemoguće i da novac krene da napušta zemlju, nezavisno od nivoa kamata, jer stabilnosti nema.
