Izvor: Blic, 17.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kamata i inflacija
Guverner Jelašić je izjavio da će centralna banka ograničiti rast kredita, ali da to neće imati nikakav uticaj na kamatnu stopu. Dobro, to baš nije logično, ali je važnije nešto drugo. Naime, je li centralna banka odustala od politike ciljane inflacije? Jer kod nje je osnovni instrument kamatna stopa, a ne jedna ili druga mera finansijske represije.
Možda guverner misli da inflacija nije problem? To nije jasno, jer izjavljuje i da ga brine rast cena, a i da će stopa inflacije >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ove godine biti na donjoj granici cilja koji je sebi zadala centralna banka. I zaista, i njega i Vladu, ako je ceniti po izjavama, više brine rast spoljnotrgovinskog deficita. Pa, valjda, pošto Vlada ne želi da ograniči rast plata, banka će ograničiti rast kredita. Čini se da je centralna banka svesna da se time leče simptomi.
Ozbiljno je za centralnu banku kada se ubrzava inflacija. Ima mišljenja da je važnije očuvati rast nego dodatno zauzdati inflaciju. Nije jasno je li se guverner priklonio tom mišljenju, ali ako se oko toga dvoumi, greši. Uzročnost je obratna. Rast inflacije uzrokuje rast kamata, a to bi onda moglo da ima negativne posledice po rast proizvodnje.
Zašto? Zato što će doći do pogrešne procene rizika. Tome će, pre svih, biti sklona fiskalna vlast. Jer ako rastu cene, rašće i vrednost proizvodnje, pa će državni dugovi, u odnosu na recimo bruto domaći proizvod, izgledati manji. Osim ako kamate ne rastu u skladu sa tim, a ako rastu, niža je stopa inflacije bolja. Centralna banka, međutim, ne želi da oteža posao fiskalnoj politici, pa ograničava građane, jer to misli da može. Cena toga je odustajanje od politike ciljane inflacije.
