Izvor: Blic, 02.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalkulišemo da evro vredi 100 dinara
Pravilno postavljena dugoročna strategija rasta i razvoja banke, vidi se po tome da se AIK banke poslednjih deset godina nalazi u samom vrhu bankarskog sektora Srbije, po visini ostvarenog profita i ukupne poslovne efikasnosti. Akcijama banke, poslednjih godina ostvaruje se najveći promet na Beogradskog berzi. Sa samo 450 zaposlenih banka ima trenutno 68 miliona evra dobiti, bilansnu sumu milijardu evra i plasmane sedamsto miliona evra. Ljubiša Jovanović, predsednik Upravnog odbora Banke ad >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Niš, dobitnik mnogih priznanja za ostvarene rezultate u bankarskoj delatnosti, na čelu ove finansijske organizacije od 1988. godine.
Kako ste uspeli da banku postavite na prvo mesto po profitu?
-Dugoročna strategija rasta i razvoja Banke je zasnovana na profitu. Ako nema profita nema ni opravdanja za njeno poslovanje. Zašto bi akcionari ulagali kapital u banku ako to ulaganje ne daje očekivani prinos. Motiv akcionara je pravilno shvaćen od menadžmenta koji rukovodjen tržišnim zahtevima osmišljava odredjene bankarske proizvode, obezbedjuje potrebne resurse za njihovu proizvodnju, nudi adekvatnu tehnologiju i organizaciju rada. Bitno je da u plasiranju neke ideje budete prvi, da budete brži, bolji, mudriji od drgugih i iznad svega da tržištu ponudite kvalitetan proizvod sa što nižim troškovima po jedinici bankarskog proizvoda. AIK banka je prepoznatljiva po svojoj visokoj efikasnosti. Svojom efikasnošću na odredjeni način anulira visoku cenu domaćih izvora finansiranja.
Visina ostvarenog profita, iznos profita po zaposlenom , stopa prinosa na kapital, stopa prinosa na imovinu, najveći obim prometa njenih akcija na berzi i drugo, obezbedjuju da se AIK banka visoko rangira u bankarskom sektoru Srbije.
Kako ste odoleli nekadašnjim pritiscima oko gašenja banke?
-AIK banka nikada nije bila pred gašenjem, pa po tom osnovu nikada nije bila pod pritiskom odredjenih institucija ili ljudi koji su bili na čelu tih institucija. Kako je moguće ugasiti banku koja skoro 20 godina u svojoj pasivi ima najveći iznos kapitala, najzdravije bilanse, bilanse bez dubioza , ostvaruje profit, a da pri tom ista istovremeno obezbedjuje punu primenu važećih propisa u bankarskoj delatnosti. Banka u realizaciji svoje poslovne politike nikada se nije oslanjala na nekog političara, niti je tražila političku podršku u ostvarenju svojih poslovnih celjeva.
Ukoliko se pitanje odnosi na neke pritiske ili lične progone kojima je menadžment AIK bio izložen 1997 i 1998. godine, u to vreme niti smo mogli, niti je bilo realno očekivati pomoć bilo kog političara, jer je aktuelna vlast bila za pripajanje banke jednoj drugoj domaćoj banci. Visoki iznos kapitala banke trebao je da popravi krvnu sliku te domaće banke koja bi otpisala finansijske obaveze koje je dnevni list " Politika " imao prema AIK-u.
Koja je realna cena evra trenutno i koliko će koštati do kraja godine u našoj zemlji?
-Nezahvalno je u današnje vreme davati bilo kakve prognoze o kretanju kursa. Vreme čestih oscilacija je pred nama. Narodna banka ima alate i dovoljan iznos devizne rezerve za odbranu stabilnosti domaće valute. Ne treba zaboraviti na sporazum sa MMF i dr. svetskim finansijskim organizacijama čija će se pozajmljena sredstva takođe uključiti u očuvanje stabilnosti dinara u odnosu na evro. Međutim, ne sme se izgubiti iz vida da su sve to kratkoročna rešenja. Rastom ino zaduženja bez podizanja proizvodnje, bez povećanja konkurentnostinaše privrede i većeg izvoza nema dugoročne stabilnosti domaće valute. Proces reformi privrede i društva u celini treba nastaviti što pre uz promenu postojećih navika da se troši više nego što se stvara. Samo zdrava, konkurentna ekonomija dugoročno rešava stabilnost domaće valute. AIK banka je svoj finansijski plan za 2009. godinu radila na pretpostavci jedan evro jednako 100 dinara , čime se projektuje dobit od 71 miliona EUR i garantuje akcionarima očuvanje integriteta njihovog kapitala.
Šta bi ste poručili građanima danas kada evro doživljava svakodnevnu valutnu klackalicu?
-Vratite se dinaru, ali ne iz patriotskih, već iz ekonomskih razloga. Ako se procenjuje da će u Srbiji inflacija rasti po stopi 8 -12 %, zašto ne biste štedeli u dinarima. Mi na dinarsku štednju plaćamo kamatu 15,5% godišnje. Druga poruka građanima bi bila da izbegavaju kredite indeksirane u evrima ili švajcarcima, a ako moraju da se zadužuju, onda da dobro čitaju šta potpisuju ili da u tumačenju ugovora konsultuju ljude odgovarajuće struke.
Svetska ekonomska kriza u poslovanje banke?
- Banka nije pod staklenim zvonom, izolovana od negativnih uticaja svetske finansijske krize. Negativni efekti najpre su se registrovali u finansijskom sektoru, smanjenje priliva finansijskih sredstava iz inostranstva, porast aktivnih i pasivnih kamata , povlačenje devizne štednje , povraćaj " kros border " kredita), a što je uticalo na smanjenje kreditne aktivnosti banaka i pogoršavanje likvidnosti realnog sektora.U 2009. godini pprimarni cilj je da banka ostane likvidna , da ima zdrav portfolio, da se odgovorno odnosi prema svojim troškovima , da finansijska sigurnost ,stabilnost i poverenje klijenata predstavlja glavni prioritet njene poslovne politike.
Da ste ministar finansija, kako bi rešili nagomilane probleme u privredi?
-Dobro je što nisam, ali da jesam svakako bi radio ono što radi sadašnji ministar. Hitnim, kratkoročnim merama sprečiti dalju eskalaciju problema, sprečiti pojavu ozbiljnije dužničke krize. Potrebna je sinhronizovana aktivnost Ministarstva finansija i NBS uz očekivano popuštanje u monetarnoj politici i fiskalno "zatezanje” – mnogo restriktivnije javne finansije. Dugoročna rešenja traže ozbiljnije reformisanje privrede i društva u celini .
