Izvor: B92, 09.Dec.2013, 00:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kalinić Bojoviću: Moja sućut

Beograd -- Luka Bojović i Vladimir Milisavljević negirali su da imaju veze s ubistvom svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka. Sretko Kalinić: To je i očekivano.

Bojović i Milisavljević svedočili su danas putem video linka iz ekstradicionog pritvora u Madridu, na suđenju članu zemunskog klana Aleksandru Simoviću.

Simović je optužen da je ubio svedoka saradnika Zorana Vukojevića Vuka 2006. godine. On tvrdi da je Vukojevića ubio Sretko Kalinić, dok Kalinić za >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << to ubistvo optužuje upravo Aleksandra Simovića.

Bojović i Milisavljević su svedočeći video linkom iz Španije negirali da imaju ikakve veze sa ubistvom Vukojevića. To je suprotno iskazu koji je dao Sretko Kalinić, koji je naveo da je, dok je bio u Zagrebu, čuo da će Aleksandar Simović ubiti Vukojevića i da mu je to telefonom rekao upravo Vladimir Milisavljević.

Nešto više od jednog sata danas su u Specijalnom sudu u Beogradu trajala suočavanja prvo Luke Bojovića sa Sretkom Kalinićem, pa onda suočavanje Vladimira Milisavljevića sa Sretkom Kalinićem.

Tokom suočavanja Bojović je rekao da ne zna ništa o ubistvu Vukojevića osim onoga što je pročitao u novinama, kao ni o drugim krivičnim delima za koja ga je optužio Sretko Kalinić.

I Milisavljević zvani Vlada Budala rekao je da ne zna ništa u vezi sa Vukojevićem ubistvom, ali da mu "po načinu izvršenja liči na Kalinićev stil”.

Kalinić je danas rekao i da nije ni očekivao da će Bojović optužiti Aleksandra Simovića, posebno zato što je nakon ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića, po stanovima u Beogradu Bojović krio upravo braću Simović. Kalinić je dodao i da je Luka Bojović ubio svedoka atentata na Đinđića Kuju Kriještorca.

Na to je Luka Bojović odgovorio: "To su laži i to je neistina".

Na kraju suočavanja sa Bojovićem, Kalinić je izjavio: "Moja sućut Bojoviću", pošto je u aprilu u centru Beograda izrešetan Nikola Bojović, Lukin brat. Na ovu izjavu, španske sudije su pozvale kolege u Beogradu da ne dozvole ovakvu vrstu provokacije, na šta je sudsko veće reklo da su i sami iznenađeni ovom izjavom.

Luka Bojović tvrdi i da ne poznaje Sretka Kalinića, da ga nikada nije video i da su im se životi ukrštali preko kuma Cvetka Simića, čije je iskasapljeno telo 2010. godine nađeno u jezeru Jarun kod Zagreba. On je dodao i da iz "te grupe" zna još samo Vladimira Milisavljevića.

Sretko Kalinić u pritvoru u Hrvatskoj 2010. (Foto: MUP, Arhiva)

"Životi su nam se ukrstili preko dve meni drage osobe, Milisavljevića i Simića, to su jedine dve osobe koje se znaju sa njim", rekao je Bojović.

Na insistiranje tužioca, Luka Bojović je pojasnio da su Simović i Kalinić bili pripadnici iste grupe zemunskog kriminalnog klana, a da se Cvetko Simić družio s Kalinićem u Zagrebu.

"Kalinić je bio, nažalost, u prijateljskim odnosima s mojim kumom, za kog svi znate kako je završio i kako je platio za to prijateljstvo s njim. Taj čovek je na najsvirepiji način ubio mog kuma”, rekao je Bojović.

Kalinić je ranije optužio Bojovića da je stao na čelo zemunskog klana 2003. godine posle smrti Dušana Spasojevića i pružao utočište i pomoć odbeglim članovima zemunskog klana, koji su po njegovom nalogu izvršili više likvidacija pa i ubistvo svedoka saradnika Zorana Vukojevića.

Bojović je ukazao na to da su sve Kalinićeve priče obične gluposti ističući da on Kalinića ne poznaje i da ga tokom svedočenja nije ni imenom oslovio.

“Jedino što je istina je da nemam nikakve veze ni sa tom osobom “Kalinićem”, Vukojevićem, Povićem, pa čak i Aleksandra Simovića jedva poznajem i uopšte mi nije jasno zašto se nalazim ovde", rekao je Bojović.

Tokom suočenja, Kalinić je rekao da Bojovića, pak, poznaje od 7. oktobra 2003. godine, da su izmišljene priče o ljubavnoj vezi njega i Simovićeve udovice i da sud ne može da očekuje od Bojovića da tereti braću Simović ni za jedno krivično delo...

Milisavljević je potvrdio da Kalinića poznaje od 2000. godine, da je bio s njim u kontaktu do 2004. godine u Srbiji i Hrvatskoj, pa u Španiji do 2009. godine, dok su obojica bili u bekstvu.

Što se tiče Kalinićevih optužbi, Milisavljević je rekao da on sve laže i da se uopšte ne poznaje sa Bojovićem.

Milisavljević je pojasnio da je Kalinić lažno optužio Bojovića da je naložio ubistvo Milana Jurišića u Madridu i da je učestvovao u ubistvima 2004. za koja im se obojici sudi u odsustvu pred Specijalnim sudom u Beogradu.

Specijalni sud je 20. maja na neodređeno vreme bio odložio izricanje presude Aleksandru Simoviću pošto je odlučio da sasluša Bojovića i Milisavljevića o umešanosti Sretka Kalinića u ubistvo Vukojevića.

Aleksandar Simović tvrdi da je Vukojevića ubio Sretko Kalinić, dok je Kalinić, koji je uhapšen u Hrvatskoj 2010. i izručen Srbiji, optužio njega. 2010. godine, kada je na granici Srbije i Hrvatske uhapšen i Miloš Simović, brat Aleksandra Simovića.

Bojović i Milisavljević se nalaze u ekstradicionom pritvoru i čekaju izručenje Srbiji, ali pošto se protiv njih i u Madridu vode krivični postupci, datum njihovog izručenja ne čini se da će biti u skorije vreme.

Tužilaštvo za organizovani kriminal smatra da je Bojović stao na čelo "zemunskog klana" posle smrti Dušana Spasojevića i pružao utočište i pomoć odbeglim pripadnicima te grupe, među kojima su bili Aleksandar i Miloš Simović, Kalinić, Milan Jurišić i Ninoslav Konstantinović nakon ubistva premijera Zorana Đinđića.

Aleksandar Simović je optužen za teško ubistvo iz osvete i koristoljublja, jer je Vukojević, koji je bio šef obezbeđenja vođe "zemunskog klana" Spasojevića, posle ubistva premijera Đinđića, pristao da sarađuje sa tužilaštvom i dobio status svedoka saradnika u procesu za taj atentat, kao i u procesu protiv "zemunskog klana".

Njegovo svedočenje je dovelo do otkrivanja i dokazivanja krivičnih dela koja su počinili pripadnici zemunske grupe, ali je izazvalo i motiv za njihovu osvetu, smatra Tužilaštvo za organizovani kriminal, koje je podiglo optužnicu protiv njega.

Aleksandar Simović je, inače, u požarevačkom zatvoru "Zabela", gde izdržava višedecenijske kazne zbog devet ubistava i tri otmice koje je izvršio kao pripadnik "zemunskog klana", kao i zbog učešća u ubistvu premijera Đinđića.

Aleksandar Simović je tokom suđenja negirao krivično delo i za tu likvidaciju optužio Kalinića, takođe pripadnika "zemunskog klana".

Optužen je i zbog skrivanja oružja u stanu na Novom Beogradu, u kome se krio tokom višegodišnjeg bekstva.

On je tokom suđenja priznao da je skrivao oružje, ali je tvrdio da nije bilo njegovo, već, sada pokojnog, Zorana Povića Pove, koji je nastradao prilikom likvidacije Vukojevića.

U stanu u kome je uhapšen Simović pronađeni su revolver "Smit i Veson", automatska puška sa municijom, ručna bomba, kao i municija za "magnum" 357, kojim je izvršeno ubistvo Vukojevića.

Vukojević je status saradnika dobio 2003, ali je kasnije došao u sukob s Jedinicom MUP-a Srbije za zaštitu svedoka, posle čega je izašao iz programa zaštite.

Prema optužnici, Simović, koji je u to vreme bio u bekstvu, zajedno sa Povićem Povom i više NN lica, sačekao je Vukojevića ispred kuće u Zemunu u Ulici Dragana Rakića 16. Oni su ga savladali, ubacili u kola i odvezli na auto-put Beograd-Šid, gde mu je Aleksandar Simović zadao više udaraca tupim predmetom u glavu, a potom pucao u njega iz "magnuma" kalibra 357 mm i pogodio ga u glavu, grudi i vrat.

Mrtvog Vukojevića je zapalio i njegovo telo ostavio pored puta. Prilikom te otmice i komešanja u automobilu, Pović je ranjen, ali su ga ostali prevezli u Urgentni centar, gde je preminuo.

Aleksandar Simović je mlađi brat Miloša Simovića, koji je uhapšen u junu 2010. posle sedam godina bekstva, nakon sukoba sa Kalinićem.

Aleksandar je uhapšen 25. novembra 2006. godine u stanu u Ulici Milentija Popovića 35 u Novom Beogradu. Sa njim je tada bila supruga Zorana.

Nastavak na B92...