Izvor: Vesti-online.com, 11.Dec.2013, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kalimero

Zreliji će se setiti crtanog filma s crnim žutokljunim piletom koje je na glavi nosilo komad ljuske jajeta, nalik šiptarskom kečetu. Istina, ne sećam se šta mu se događalo, ali sam zato dobro zapamtio piskavi glas kojim je uzvikivalo: "Pa to je nepravda!" Otud mi je jasno kakav su mu život i iskustva bili.

Igor Kozarski

I evo nas 30 i kusur godina kasnije pocrneli u licu, iznemoglo piskavih glasova, očerupani i rastavljeni na batake i šije da su nam samo poderane >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << trtice ostale. Ćušne nas ko kako hoće, a mi se požalimo da je to nepravda i nastavimo da trpimo svoje živote na kojima se loje drugi.

Nekada ni deca nisu trpela što odrastao čovek danas može. Eto, porodica moje majke decenijama nije razgovarala s komšijskom. Mati mi je čuvala pačiće, a bila kiša, pa je ponela amrel. Komšijska devojčica iz neke dečje smutnje ubila je prutom pače, pa je majka odmah odgovorila i udarila je drškom kišobrana. Nekako je pri tom uspela da joj ugura kuku drške u usta da niko u selu nije mogao da je izvuče, a probali su i da podmažu tada još retkim zejtinom. I na kraju nađu neka kola, pa odvezu devojčicu u Inđiju kod doktora sa drškom amrela u ustima, a sve uz paniku, vrisku i kletve.

Da vas ne držim u neizvesnosti. Dete je spaseno i kišobran vraćen majci. Naravno, predškolarke su se pomirile sledećeg dana, ali su se familije zavadile na dugo. Ništa se nije lako praštalo, nijedna nepravda. Pomalo sam i ja kriv za to jer mi je sajdžija iz komšiluka od tog kišobrana napravio štap da iz zezanja ličim na njega na šoru, a sedefasta drška bola je oči komšijama, podsećala i nervirala.

Na sve to nekim čudnim nizom podsetio me je pre neki dan komšija u ulazu zgrade. Odavno je najuren iz firme i prešao je kod privatnika. Nije procvetao, ali je ostao zadrti antikomunista dve decenije posle propasti istočnog bloka. Zezao sam ga ranije da je jednako uporan u borbi protiv seksualne revolucije, iako su oboje u tom pogledu odavno propali. I on i revolucija. Seksualna...

Ali, šta da se radi kada je zaboravan.

- Komšija, jeste li videli, srušili spomenik Lenjinu u Kijevu? - podelio je radost sa mnom, ali nisam imao milosti.

- Samo ti rmbači 10 sati dnevno za crkavicu i seri po Lenjinu - prođem stepeništem, osvrnem se i ugledam na njegovom licu izraz Kalimera, da mi se za trenutak učinilo da na glavi ima ljusku jajeta.

Nije morao da mi kaže... Znam, znam dobro. Pa to je nepravda. Malo mu je njegove muke i nepravde, pa sam mu samo još ja falio, ali šta da mu radim, što je morao da me džara.

A onda uđem u kuću i prođe me mrzovolja. Mir se pretvori u setu, a seta u... Ma, jebiga.

Setim se onih vunenih godina i kako sam na stolu imao poziv u rezervu i maltene sve sređeno za Švedsku. Evo, još sam tu, ali prvi put u životu zažalio sam zbog izbora koji je užasavao moje roditelje.

Preturim između oteklih moždanih režnjeva poslednjih 20 godina i shvatim da sam pogrešio, kao i milioni drugih kalimera. Za šta sve to, za koga? Sada je jasno, nama nije namenjeno ništa.

Sledećeg jutra kroz autobus prohramlje prosjak. Ne volim da dajem novac tako, mnogo je profesionalaca imućnijih od mene, pa umirim savest u kutiji Crvenog krsta u banci. Ali ovog nisam mogao da zanemarim. Nogavica zavrnuta do boka, a noga živa rana. Ili ono što je ostalo od nje. Teško mi je da opišem, ne umem. Zakolutam očima po autobusu i vidim da je svim putnicima kao i meni, iskočili bi napolje samo kada bi šofer hteo u vožnji da otvori vrata. Od straha, gađenja, tuge, sažaljenja, od neprijatnosti što smo nemoćni da uredimo da takvi završe u bolnici, a beskorisni u zatvorima, što nas svako jaše kako hoće, što živimo samo da bi radili za druge, što nemamo ni za sebe... I zapljuštaše sitni novci, vadi narod iz novčanika samo da nesrećnik izađe na stanici, a da nas sve zajedno istreseš ne bi bilo za jednu platu.

Ali, bilo je poučno. Živi za druge, da ne završiš da te sažaljevaju koji su za sažaljenje. Ili možda još nekome trebam u Švedskoj?

Pa to je nepravda.

Nastavak na Vesti-online.com...