Izvor: Blic, 20.Sep.2009, 01:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kalabić: Bio bih sretniji da nas je srpski narod prezreo
Moj dodir sa narodom me je apsolutno uverio da narod Srbije voli Čiču iznad svega, razloga za to svakako ima mnogo i narod čeka reč Čiče i nas, njegovih prvih komandanata"
Ovako je u jednom od pisama koje je sačuvano u Ozni Nikola Kalabić, komandant garde Kraljevske vojske Jugoslavije, opisao poziciju četničkog pokreta i Draže Mihailovića u Srbiji po okončanju Drugog svetskog rata.
Ide proleće i leto, ceo narod je uveren da ovako ostati ne može, narod očekuje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << rešenja, ali ne više od saveznika, jer se je uverio da oni više vole jednog svog vojnika nego hiljade Srba. Rešenje narod očekuje u samom sebi, a naš narod je veliki, svemu ima kraj, od svih istorija – navodi Kalabić.
O organizaciji Draže Mihailovića tada piše da Ravna Gora nije prošlost jer je organizacija Mihailovića uhvatila suviše duboko korena u samoj duši naroda Srbije i Bosne.
Napominje da u svakom kraju Srbije, srednje i istočne Bosne postoje čvrsta uporišta Mihailovića i da su jako vezana i naslonjena na široke narodne slojeve.
U nastavku pisma govori da nije tačno da je organizacija Mihailovića sastavljena od stotinu zlikovaca, već da su u pitanju stotine hiljada građana zemlje, i da su počev od petogodišnje dece, pa do staraca i starica za nju vezane bilo idejom, krvlju, grobom, ranama, prijateljstvom, rodbinski, saučesništvom ...
- Na časnu reč bio bih sretniji da je drukčije i da nas je narod na povratku prezreo, jer onda bi problem bio rešen, nego svugde i na svakom mestu smo dočekani sa strahom od vlasti, sa suzama radosnicama i teškim ridanjem i molbom za savet, pomoć i dr.
Budite uvereni nikad vlast neće doći do prave istine kod nas, vi se mirite da ste izborom rešili pitanje opredeljenja – porekta – vlasti. Verujte ni iz daleka niste dobili pravu sliku. Nije ovde u pitanju kralj, u pitanju su ljudi iz 1903-1915, još su oni živi svedoci dobroga svojoj deci, nije u pitanju Grol, koji je četiri godine dembelovao, nego način do koga je sve ovo došlo jer mi velikih posednika i spahija u Srbiji (na selu) nismo ni imali, nego domaćine, sa kojima se ponosila i istorija - piše.
O saradnji sa Nemcima on navodi:
- Sve nas pristalice D. M. bez obzira nazvali ste nemačkim saradnicima, gospodo to saradništvo je tako malo, mizerno, neupadljivo bar u Srbiji i Bosni, da narod to nije zamerio, jer je narod tražio od Čiče da se sačuva živa snaga, imovina i dr. u čemu se je uspelo potpuno, bar narod to priznaje.
O svojoj saradnji sa Nemcima koju su mu pripisivali partizani započinje priču tvrdnjom da su mu oca i taštu streljali 1942. godine, a da u julu 1944. godine pod komandom Račića dolazi sa njima prvi put u dodir i da se tri puta sastao s njima te da su se susreti odigrali u odstupanju Sjenica-Prijepolje i to u krajnjoj nuždi. Zato kaže i da narod u njega ima veliko poverenje i ljubav iako je oglašen ratnim zločincem i da veruje da je želeo dobro svom narodu.
- Sve se ovo lako da proveriti, zbog takvog mog rada me narod i zavoleo. Ja ponavljam: istinu je lako ustanoviti, samo kada se od nje ne bega.
- Ruku izmirenja i praštanja pružili ste - Madžarima, Bugarima, vekovnim našim neprijateljima i u ovome sadašnjem ratu, a svojoj braći po krvi i jeziku niste hteli oprostiti nego obratno. Sav narod se pita u čudu zbog čega, da li je u pitanju osveta ili nešto? Partizanske vlasti su „na hiljade ljudi, žena, omladine D. M. pohapsili, osudili, prebili i imovinu konfiskovali, odbacujući ih ispred sebe kao štenad – zbog saradnje u organizaciji D. M. sa okupatorom" koja je bila mizerno malo.
Iz ovog pisma (analize), za koje se ne zna kome je tačno pisano, ali nekome u vlasti svakako jeste, lako se može zaključiti zašto se vlastima FNRJ i Josipu Brozu žurilo da se oslobodi Draže i da mesto likvidacije ostane tajna.
19. 20. XII 1945.
U potpisu Nikola Kalabić
Mihalj Kertes sklonio dokumenta o Draži
Deo poverljivih dokumenata koji se odnose na suđenje i streljanje Draže Mihailovića nalazi se kod Mihalja Kertesa, nekadašnjeg pomoćnika ministra savezne policije, saznaje „Blic nedelje" od dobro obaveštenih bivših pripadnika tajnih policija.
Dokumentacija u kojoj se nalaze javnosti do sada nepoznata dokumenta ležala je u sefovima Službe državne bezbednosti Jugoslavije. Mihalj Kertes, čovek od poverenja Slobodna Miloševića, bio je ispred Srbije delegiran da u vreme vlade Ante Markovića bude zamenik ministra savezne policije. Postavljen je za pomoćnika formalno, ali zapravo bio je šef savezne tajne policije. Kertes je brzo utvrdio šta ima u sefovima tajne policije, ali i da mnogo toga nedostaje. Kasnije je pričao prijateljima da su Slovenci i Hrvati odneli iz DB sve ono što se njih tiče. Pre nego što je on imao priliku da zaviri u sefove savezne udbe, sefove su selektivno pročistili Slovenac Stane Dolanc i Hrvat Zdravko Mustać koji su godinama bili na čelu savezne policije, odnosno tajne službe. Mustać je, na primer, čitav dosije Franje Tuđmana odneo u Zagreb i time stekao naklonost HDZ.
Dokumenta vezena za Dražu Mihailovića uzeo je i sklonio. Kako je voleo da kaže, to je učinio za Srbiju.
Nejasno je, međutim, zašto se Kertes nije do sada javio Komisiji za utvrđivanje istine o likvidaciji Draže Mihailovića. Možda bi dokumenta koja je on sklonio mogla da skrate traganje za posmrtnim ostacima đenerala.
M. V.
