Izvor: Blic, 16.Jul.2009, 06:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakvo društvo hoćete?
Dušan Miklja
Za svaku ljudsku zajednicu važno pitanje u kakvom društvu želite da živite, moglo bi da se formuliše i ovako: kakve ljude odgajate -samosvesne i slobodne ili pokorne i ponizne? Da je trenutak za postavljanje, bolje reći nametanje takvog pitanja, maltene već istekao, svedoči svima vidljiv strah od kritičkog mišljenja, za koji se može reći sve osim da je neosnovan. Za njegovo postojanje je u velikoj meri odgovoran autoritativan duh bezpogovorne, slepe poslušnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << koji se neguje i doslovno svuda: u partijama, državnim institucijama, javnim i privatnim preduzećima. Za razliku od normalnog i zdravog demokratskog društva gde je kritika samo legitimni vid mišljenja, koja se ne shvata kao zlonamerno osporavanje već kao dobronamerno nastojanje da se nešto učini boljim, ovde se svako nezavisno mišljenje doživljava kao neposlušnost i pretnja, nešto, dakle, što se u korenu suzbija, najčešće odstranjenjem sa posla ili potiskivanjem u zapećak. Takva odmazda je utoliko štetnija što se njome upućuje poruka naročito mladim ljudima da će opstati jedino ako se ne zamere moćnijima. Nije, dakle, važno šta i kako rade već da li su po volji samovoljnim i osionim autokratama i njihovoj bolesnoj potrebi da gospodare ljudskim sudbinama.
Samo se po sebi razume da društvo koje svojim građanima nameće poniznost i strah, razara na taj način i sopstveno tkivo jer u sebe usađuje gene nemoći i raspada. Da je takav ishod neminovan upućuju svi poznati istorijski primeri i najzad celokupno ljudsko iskustvo. Drugačije i ne može biti jednostavno zbog toga što društvo ne može da se kreće napred bez inicijative, preduzimljivosti i mašte koje imaju jedino slobodni ljudi. Moguće je, naravno, da se ograničeno vreme upravlja i zajednicom robova, ali takvo društvo nema budućnosti. Ono je, drugim rečima, osuđeno na propast ne toliko zbog delovanja spoljnih sila koliko zbog pogubnih klica koje je samo zasadilo.
