Izvor: Politika, 28.Feb.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kakve su Jeremićeve šanse na Ustavnom sudu
Nepristajanje na stranačku iznudu poslaničke ostavke ne može biti razlog za isključenje iz stranke, smatra profesor Zoran Ivošević
Ustavni sud Srbije još nije pokrenuo postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti Odluke Glavnog odbora Demokratske stranke da određeni poslanici vrate mandate, po inicijativi Vuka Jeremića, ali je formirao predmet, odredio sudiju izvestioca i stručnog saradnika koji će u tom slučaju postupati.
Kako je juče rečeno Tanjugu u tom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sudu, za pokretanje postupka pred US, potrebno je da sud utvrdi da su ispunjene pretpostavke za vođenje postupka koje su predviđene zakonom, a to će u ovom slučaju tek uslediti.
Vesna Rakić-Vodinelić, profesorka Pravnog fakulteta Univerziteta „Union“, objasnila je ranije za „Politiku“ da sud najpre treba u prethodnom postupku da se izjasni o tome hoće li uopšte tu inicijativu uzeti u postupak ili neće, a to zavisi pre svega od toga da li je ova odluka DS-a opšti ili pojedinačni akt. Ako oceni da je u ovom slučaju reč o pojedinačnom aktu, US neće dalje razmatrati Jeremićevu inicijativu, koja je podneta 19. februara.
Kada je reč o rokovima, ni Ustavom, ni Zakonom o Ustavnom sudu niti Poslovnikom o radu Ustavnog suda nisu propisani rokovi u kojima je sud obavezan da postupa po inicijativi za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta, ističu u tom sudu.
„Da li će Jeremićeva inicijativa proći ili ne, zavisi isključivo od Ustavnog suda, ali ja mislim da Jeremić ima izvanredne šanse da u tome uspe”, kaže profesor Zoran Ivošević za naš list.
Objašnjavajući svoj stav, on navodi da u članu 5. stav 4. Ustava Srbije piše da „političke stranke ne mogu neposredno vršiti vlast, niti je potčiniti sebi”. Pošto narodni poslanici vrše zakonodavnu vlast na osnovu mandata dobijenog na izborima, dodaje Ivošević, kada bi politička stranka mogla poslanike, odnosno poslaničke mandate, da stavi pod svoju kontrolu ona bi potčinila i vlast koju vrše ti nosioci mandata.
„Zato je i neustavno, po mom osećanju, stranačko iznuđivanje ostavki poslanika koji su bili članovi ranije vlade. To važi i za Jeremića i za Dušana Petrovića i za svakog ko je bio u toj vladi, a nije dao ostavku. Odista smatram da nepristajanje na stranačku iznudu poslaničke ostavke ne može biti razlog za isključenje iz stranke pomenutih, a i svih drugih narodnih poslanika koji se nađu u toj situaciji”, ističe Ivošević i dodaje da i propisi o stranačkoj disciplini moraju biti u skladu sa Ustavom, jer on važi i za njih.
Na primedbu da Jeremiću nije oduzet mandat, odnosno da je mogao da bira, na šta su već ukazivali pojedini pravni stručnjaci, profesor Ivošević kaže da je tu praktično bila reč o iznudi.
„Ako ne pristanete da date ostavku, ’letite’ iz partije. Gde je onda vaša ustavna sloboda da budete u nekoj partiji? Partija ima svoj statut, svoj program, ja to sve poštujem, ali ona mora da poštuje i Ustav. Zašto se to radi? Pa zato što hoće da potčine političku vlast sebi. Izvinite, to je potčinjavanje neke funkcije partiji”, ocenjuje Ivošević.
A mislilo se da toga više neće biti pošto je 2011. godine na neki način „suspendovan“ čuveni član 102. Ustava Srbije, odnosno njegov drugi stav koji je partijama dozvolio mogućnost da nastave sa praksom blanko ostavki, odnosno da poslanici potpisuju ostavku na poslaničko mesto koju partija može da upotrebi kada god poželi.
U novom Ustavu, donetom 2006, izbegnuto je izričito pominjanje mogućnosti blanko ostavke, ali su ustavotvorci ipak našli način da obezbede kontrolu nad narodnim poslanicima. Za to je zaslužna sledeća formulacija: „Narodni poslanik je slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika” (član 102. stav 2). Pa su tako kandidati sa izbornih lista svih stranaka, sem Liberalno-demokratske partije, i dalje „slobodno” stavljali svoj potencijalni mandat na raspolaganje političkoj stranci.
U međuvremenu je reagovala Evropska komisija i u sklopu deset uslova koje je Srbija trebalo da ispuni za dobijanje statusa kandidata, bilo je i ukidanje blanko ostavki. Pošto je promena Ustava malo komplikovaniji proces, pribeglo se srednjem rešenju – da se izborni zakon izmeni tako da se zapravo onemogući primena pomenute odredbe Ustava. Usvojenim izmenama zakona propisano je da poslanik lično podnosi ostavku, overenu, predsedniku Skupštini Srbije u roku od tri dana od dana overe, a utvrđeno je i da se poslanički mandati dodeljuju prema redosledu sa izborne liste. Za te izmene glasalo je 119 poslanika vladajuće većine od 128 prisutnih, a nisu prisustvovali poslanici opozicije.
B. Baković
objavljeno: 28.02.2013.
