Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 21.Jun.2020, 20:21

Kakva je manjinska zastupljenost u parlamentu?

Manjine su u republičkom parlamentu zastupljene od uvođenja višestranačja u našoj zemlji. Zbog svoje brojnosti, najčešće su bili zastupljeni predstavnici mađarske, albanske i muslimanske, odnosno bošnjačke nacionalne manjine. U prvom sazivu, 1991. godine ih je bilo najviše – 14 poslanika u okviru pet partija.

Danas, takođe pet stranaka nacionalnih manjina, zastupljeno je u parlamentu sa 10 poslanika. Na početku je izborni zakon bio isti za sve, bez obzira na nacionalnost >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << bilo je potrebno preskočiti cenzus od pet odsto. Kako se demokratija razvijala, tako su se i izborni uslovi ublažavali prema prohodnosti nacionalnih manjina. A to je sve otvaralo prostor za zloupotrebe. Poslednje izmene donete su pred upravo okončane izbore i ostaje da se vidi na koji način će se odraziti na manjinsku zastupljenost u parlamentu.

Sa izuzetkom saziva od 2004. do 2007. godine, Savez vojvođanskih Mađara zastupljen je u republičkom parlamentu od uvođenja višestranačja. Ova stranka je podržala poslednje izmene izbornih zakona, gde se kod smanjenja cenzusa na tri odsto vodilo računa i o manjinama, kako bi njihova reprezentativnost ostala na istom nivou. A taj nivo se ostvaruje putem prirodnog praga koji je manji u odnosu na cenzus.

"Ja mislim da je ovaj sistem i ovaj set izbornih pravila dobar jer sa jedne strane omogućava ulazak u Skupštinu strankama nacionalnih manjina, a sa druge strane dobro je i za političku stabilnost i za reprezentativnost tih skupština jer je Srbija jedna heterogena zemlja i svakako je dobro što i autentični predstavnici mogu u Skupštinama zastupati interese svojih nacionalnih manjina“, rekao je Balint Pastor, narodni poslanik Saveza vojvođanskih Mađara.

Međutim, manje brojne nacionalne manjine se zalažu za uvođenje garantovanih mesta, kakav je slučaj u brojnim zemljama regiona. Demokratski savez Hrvata u Vojvodini, na primer, samostalno je izborio jedan mandat na prvim parlamentarnim izborima od višestranačja, da bi u kasnijim sazivima posle 2000-te mesto u parlamentu pronalazile koalicionim učešćem sa većim partijama koje nemaju nacionalni predznak. DSHV se i dalje zalaže za garantovana mesta u parlamentu za manjine.

"Institut garantovanih mandata jeste definisan i međudržavnim sporazumom između Republike Hrvatske i Republike Srbije. On se petnaest godina ne sprovodi i mi ćemo i dalje insistirati da se to zadrži, a ako ne, možda se ta odredba eventualno suspenduje. Videćemo na koji način. kada govorimo o garantovanim mandatima, ne mislimo samo na republički nivo vlasti, nego i pokrajinski i lokalni nivo“, rekao je Tomislav Žigmanov, narodni poslanik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini.

Da bi se to ostvarilo, potrebne su promene Ustava Srbije. Do tada, manjine su zastupljene po aktuelnim zakonima. I Pastor i Žigmanov smatraju da je prostora za zloupotrebu predznaka manjinski bilo, o čemu svedoči i činjenica da su dve trećine registrovanih stranaka – manjinske.

Stoga je i to regulisano novim zakonima, po kojima će svoje mišljenje o tome da li je neka stranka manjinska ili ne davati nacionalni saveti te manjine. Ostaje otvoreno pitanje da li će i to otvoriti prostore za zloupotrebe ako se zna da nacionalne savete najčešće kontrolišu najjače manjinske političke stranke.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...