Izvor: N1 televizija, 15.Feb.2018, 11:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako žive starije osobe u Srbiji?
Rezultati istraživanja koje su sproveli Crveni krst i mreža organizacija civilnog društva HumanaS o položaju i socijalnoj uključenosti starijih osoba u Srbiji, pokazuju da stanovništvo u našoj zemlji spada među najstarije populacije, sa prognozom daljeg intenzivnog starenja usled niskog nataliteta, fertiliteta i migracija mlađeg stanovništva.
Slika o starijim ženama i muškarcima u Srbiji, različitim aspektima njihovog položaja i uslovima života govori da je njihov >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << status relativno nepovoljan, u poređenju sa starijim osobama koje žive na području Evropske unije.
Nataša Todorović iz Crvenog krsta Srbije kaže da su stariji veoma heterogena grupa.
"Oni koji imaju između 65 i 74 godine su aktivni, zdravi i mogu da doprinesu društvu, oni koji su stariji, njima zdravlje popušta i mi moramo da im pomognemo. Na globalnom nivou Evropa je najstariji kontinent, mi smo slični sa ostalim državama, treba da govorimo šta treba kao društvo da uradimo da se pripremimo za taj broj starijih osoba", kaže ona.
Ona objašnjava da kada govorimo o socijalnoj uključenosti starih, nije bitna samo finansijska sigurnost, već i pristup uslugama i kvalitet života.
"Za sada je pokrivenost penzijama relativno dobra, 8 odsto muškaraca i 17 odsto žena nije ostavrilo pravo na neku vrstu penzije, to je jedna od preporuka da treba da razmišljamo o socijalnim penzijama. Starije osobe koje žive na selu rade i dalje jer su im penzije male i prinuđeni su da rade. Što se tiče rizika od siromaštva - penzija štiti starije osobe".
Ona kaže da i bogatije države sporo reaguju na demografske promene i dodaje da su važni društvo, pojedinac i porodica.
"Kako na osnovu primanja možete da zadovoljite svoje potrebe, da plaćate struju, imate veš mašinu, rezultati su pokazali da naše starije osobe kanse sa plaćanjem kredita, struje, plaćanjem poreza, 73 odsto ne može da kupi novi nameštaj, a trećina žena ima samo jedan par cipela, kod zadovoljavanja osnovnih potreba žene su u lošijem položaju, imaju niže penzije, one su bile manje plaćene i njihov staž je kraći. Što se tiče zdravstvenih usluga, ne idu kod lekara, najčešći razlog je finansijski. Nedostupnost zdravstva za one koji žive na selu, kod zdravstvenu zaštitu treba motivisati one koji stuidiraju medicinu da imamo više gerijatara koji će brinuti o starima".
Nataša Todorović kaže i da treba razvijati međugeneracijsku solidarnost, koja nije "samo unuci, bake i deke", već i oni koji su u radnom odnosu treba da imaju adekvatan odnos prema starijima.
