Izvor: B92, 13.Jan.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako zaraditi na izborima
Beograd -- Kandidovanje na izborima u Srbiji za neke bi čak i sa minornim izbornim rezultatima mogao da bude unosan posao.
Deo kandidata koji nemaju ozbiljne šanse da skupe značajan broj glasova mogu o trošku građana da promovišu svoje stranke, neki samo sebe a poneki mogu čak i da zarade. Ako na nekim od sledećih izbora rešite da se kandidujete za predsednika republike, i ako uspete da prikupite 10 hiljada potpisa za tu nameru građani Srbije kroz budžet platiće vašu >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << promociju sa nešto manje od 120 hiljada evra.
Vaše je samo da imate račune za šta ste sve potrošili pare. Čak i ako pare nisu stvarno potrošene razloga za strah nema, jer kako tvrde stručnjaci, u Srbiji niko od uvođenja višestranačja nije kažnjen za prekšaj zakona koji se odnose na finasiranje stranaka ili kampanja
"Postoje ozbiljne mogučnosti da dođe do zloupotrebe javnih sredstava koje se izdvajaju za kampanje u smislu da pojedini autsajderi koji dobiju određena stredstva, u ovom trenutku to je nešto malo manje od 120 hiljada evra po kandidatu da ih ne potroše namenski. Da jedan deo zadrže za sebe ili da ih potroše u neke druge svrhe. Jedan prosti razlog ne postoji ozbiljna institucija koja se bavi kontrolom i revizijom trošenja tih sredstava", kaže Đorđe Vuković iz CeSID-a.
Jugoslav Dobričanin i Marjan Rističević su predsednički kandidati čije su šanse da postanu predsednik republike prema prognozama stručnjakla samo teoretske. Oni tvrde da novac od države za kampanju još nisu dobili.
"Sredstva za komapanju po meni su skromna. Nemamo nikoga ko nas finasira i sve pare dodeljene za kampanju prepostavljam da su planirane da su utroše za kampanju", kaže Dobričanin.
U CeSID-u ukazuju i da pored novca iz budžeta za kampanju predsednički kandidati troše novac koji nije direktno vidljiv, kroz zagarantovane promocije u medijima koje se mere milionima dinara, kao i kroz nadoknade za njihove predstavnike u izbornim komisijama i biračkim odborima.
Neki kandidati i izborne liste često su na izborima osvajali manje glasova nego što su imali potpisa na svojim kandidaturama.
"U nekim drugim zemljama naprosto imaju određen zaloge ili određena novčana sredstva koja moraju da polože pre nego što uđu u kampanju i ukoliko ne osvoje minimlni broj glasova koji se različito kreće od zemlje do zemlje recimo od 0,5 do 1 odsto, onda se ta sredstva ne vraćaju tim kandidatima ili se traži da povrate sva sredstva koja su im unapred data. Tako da se u tim zemljama razno razni autsajderi ne igraju sa državnim sredstvima", objašnjava Đorđe Vuković.
U CeSID-u upozoravaju da je izbornim zakonom loše uređena kontrola potrošenog novca u kampanji, pa su tako posle prošlih izbora u RIK-u dve pravnice kontrolisale finansijske izveštaje što je bilo fižički nemoguće valjano uraditi.
Na primer u Centralna izborna komisija BIH ima veliku i adekvatno opremljenu službu za kontrolu, a izrečene kazne strankama za finasijske prekšaje u kampanjama bile su oko 320 hiljada evra.
