Izvor: RTS, 27.Nov.2010, 09:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako vratiti stručnjake
Siromašne i bogate zemlje susreću se sa fenomenom odliva mozgova. Najveći problem siromašnih zemalja je kako stvoriti povoljne uslove za povratak mladih.
Odliv mozgova fenomen je sa kojim se sreću i siromašne, ali i bogate zemlje. Život naučnika nezamisliv je bez putovanja i istraživanja u različitim sredinama.
Najveći problem siromašnih je, međutim, kako održati vezu sa onima koji odlaze i stvoriti povoljne uslove za njihov povratak, rečeno je na regionalnoj >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << konferenciji posvećenoj mobilnosti stručnjaka.
Na ovaj način bi se razmenila iskustva i uspešnije prevazišli dosadašnji problemi.
Posle šest godina usavršavanja na Berkliju i londonskom univerzitetu, dvostruki diplomac Elektrotehničkog i Fizičkog fakulteta, vratio se, kako kaže, među svoje.
Nenad Vukmirović kaže da je došao trenutak kada je poželeo da se skrasi. Poredeći uslove u inostranstvu, kaže da ovde nije bolje, ali je zadovoljavajuće.
"Čovek može da živi od naučnog rada i ja se nadam da ću biti zadovoljan", istakao je Vukmirović.
Pojedine ankete među našim stručnjacima u inostranstvu pokazuju da čak njih 70 odsto želi da se vrati i kao uslov ne navodi veliku platu.
Naučnicima je najvažnije da mogu da se bave naukom. Ipak, sredina svi se slažu, nije uvek dobronamerna, pa znatan broj njih se razočara i opet ode iz Srbije.
"Njima smeta taj mentalitet - gde ste vi bili kad su nas bombardovali, šta ti imaš da mi soliš pamet. To je taj mentalitet koji se odražava na različite načine", Mirjana Morokvaščić-Miler sa Instituta za društvena istraživanja.
Saplitanja skoro na svakom koraku - od nepriznavanja diplome stečene, na primer, ni manje ni više nego na Harvardu, zahtevanje za polaganjem dodatnih ispita nedostupnost pojedinih radnih mesta, ovo su samo neki od nedopustivih primera odbijanja povratnika.
"Moramo prekinuti krug negativne selekcije i dati šansu najboljima - i sistemski i sistematski, ne samo u okviru administracije, već i na Univerzitetima i istraživačkim institutima i privatnom sektoru, to će sigurno mnoge podstaći da se vrate", kaže Sonja Liht iz Fonda za političku izuzetnost.
Slučaj Albanije i Turske za pohvalu
Ta boljka karakteristična je i za ostale zemlje u regionu. Ipak, istraživanja pokazuju da je jedino Albanija odmakla najdalje u privlačenju svojih stručnjaka i jedina razvila sistemski program za rešavanje tog problema.
"Povratnici koji su stručni dobijaju više bodova prilikom dobijanja posla, povoljnije stambene kredite, veće plate i omogućeno im je da budu rukovodioci na poslu", rekla je Tatjana Pavlov iz Grupe 484.
I Turska beleži trend povratnika takozvane treće generacije koja posle života u Nemačkoj, i završenih studija odlučuje da nastavi život u domovini.
Iako su u Srbiji izdvajanja za nauku mala ima pomaka nabolje podsećaju nadležni. Napravljena je baza naučnika iz dijaspore, sada ih ima više od 600.
Sa njima se sarađuje na raznim nivoima od predavanja i seminara do izrade zajedničkih projekata.
