Izvor: RTS, 14.Feb.2014, 00:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako unaprediti žensko preduzetništvo
U Srbiji tek četvrtinu preduzetnika čine žene. Sopstvene firme, žene osnivaju uglavnom iz nužde, a neretko se suočavaju sa predrasudama. Kakav je položaj preduzetnica i da li je njihov potencijal dovoljno iskorišćen?
Pri pomislina uspešnog preduzetnika, najčešće nam je pred očima lik muškarca. Mit o jednom takvom preduzetniku glasi: rukovodi velikim preduzećem, odlučan je, prodoran, ponekad nemilosrdan, samostalno donosi odluke, rizikuje. Može li takva da bude >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << i žena? Može.
Ljiljana Karaklajić, posle dve decenije rada u državnom preduzeću, osniva sopstvenu firmu za brzu isporuku pošiljki. Zapošljava 500 ljudi u 19 gradova i ima 13 hiljada klijenata.
"Prepoznala sam budućnost ove branše. Lako sam odlučila, jer sam je htela da budem inovator te usluge kod privatnih poštanskih operatora", kaže Ljialjana Karaklajić.
Takvih ima malo, tek 15 odsto zaposlenih žena vodi sopstvenu firmu. Preduzetnice postaju uglavnom iz nužde, posle otkaza, zbog niskih primanja, da bi izdržavale porodicu. Na tom putu, prva prepreka je kredit, koji vrlo teško dobijaju.
"Mali broj žena u Srbiji ima na svoje ime neku nekretninu što kod banaka stvara barijeru. To se rešava u nekim drugim zemljama a i kod nas u Vojvodini postoji garancijski fond koji omogućava tu vrstu podrške", kaže Sanja Popović Pantić iz Udruženja poslovnih žena.
Osim finansijskih teškoća, suočavaju se i sa stereotipima - i dalje je žena viđena pre za šporetom, nego u direktorskoj fotelji.
"U pitanju su milenijumi patrijarhata. Postoje razne predrasude u tome na koji način i za koje struke žene treba da se obrazuju, kako treba da vode svoju karijeru, da im je primarna porodica, dok se muškarcima ne zadaju zadaci da se brinu o porodici", kaže Natalija Mićunović, direktorka Uprave za rodnu ravnopravnost.
Jedna od mera za unapređenje ženskog preduzetništva jeste pružanje društvene podrške ženama da se aktivnije uključe u poslovanje, počev od brige o deci, starima i drugih aktivnosti koje bi omogućile ženama da se više posvete razvoju sopstvenog poslovanja, smatra Katarina Jovanović Obradović iz Ministarstva privrede.
"Mislim da je jako važno da se napravi jedan paket institucionalnih mera ali i podrške od strane nevladinog sektora. u zajedničkom sadejstvom možemo da pomognemo ženama", kaže Sanja Popović Pantić.
Osim institucionalne pomoći, na ženama je da pomognu same sebi - begom od tradicionalnih društvenih uloga. Iako sa muškarcima, po mnogo čemu nisu jednake, trebalo bi da budu ravnopravne.
