Izvor: Politika, 02.Dec.2014, 09:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako ući u trag tajnim stranačkim prihodima
Uoči početka revizije stranaka u Srbiji, državni revizori u regionu prenose svoja iskustva u nadzoru finansiranja političkih partija
Strah čuva lojze (grožđe) – ovom izrekom makedonske revizorke jezgrovito objašnjavaju efekte nadzora poslovanja političkih partija u Makedoniji. „Već samim tim što znaju da im dolazimo svake godine, stranke se ponašaju finansijski odgovornije”, kažu za naš list u pauzi regionalne konferencije državnih revizorskih institucija, koja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je nedavno održana u Beogradu.
Državni zavod za reviziju Makedonije jedna je od najiskusnijih vrhovnih revizorskih institucija u regionu u oblasti kontrole političkih partija – od 2005. godine rade revizije posle izbora, a zakonskim izmenama iz 2010. zaduženi su da provere finansijske izveštaje svih stranaka u toj zemlji svake godine. Prošle godine su prvi put zaista sve obuhvatili, a od registrovanih 56 partija, samo osam nije podvrgnuto kontroli jer imaju godišnje prihode manje od 2.500 evra, pa nemaju obavezu da podnose godišnje finansijske izveštaje.
Iskustva makedonskih, ali i kolega iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, predstavljena na konferenciji koju je organizovala Državna revizorska institucija Srbije (DRI), poslužiće našim revizorima da se pripreme za proveru finansijskih izveštaja političkih partija, koje će obavljati od sledeće godine. Iako su izlaganja predstavnika vrhovnih revizorskih institucija pokazala da postoje značajne razlike u načinu finansiranja stranaka, novcu koji se izdvaja iz javnih izvora za njihove aktivnosti ili ukupnim sredstvima kojima raspolažu, izvesno je da se na nivou kontrole svi susreću sa sličnim izazovima.
Reč je o onome što Radojko Obradović, koji je, kako sam kaže, bio 15 godina profesionalni političar, a sada je direktor nevladinog Instituta za javne finansije, naziva „poprilično mračnom šumom” što se tiče javnosti i mogućnosti uvida u finansiranje političkih partija. Ukazujući državnim revizorima iz regiona da ni u razvijenijim delovima sveta stanje nije baš onakvo kako mi to zamišljamo, on je naveo primer finansiranja predsedničke kampanje u SAD, u kojoj se troše ogromna sredstva, a koja se finansirana tri nivoa.
Jedan nivo su donacije pojedinaca, koji plaćaju kreditnim karticama i za svaki „dinar” se zna. Reč je najčešće o donacijama od pet dolara, i takva sredstva čine manje od pet odsto ukupne procenjene vrednosti kampanje. Drugi nivo su donacije privrednih društava, koje su takođe prilično transparentne – i to je još oko 15 procenata ukupne vrednosti sredstava. Ali, u Americi postoji mogućnost i da predsedničku kampanju podrže neka udruženja i bez znanja kandidataako se on zalaže za ciljeve koji se njima dopadaju. Taj deo je, naglašava Obradović, potpuno netransparentan, niko ne zna ko finansira te NVO i udruženja, a, po proceni, tu se nađe 80 odsto sredstava za kampanju.
Političke partije u Srbiji, dodaje on, imaju najniži rejting među institucijama. Građani nemaju poverenja u njih i stoga je revizija stranaka posebno važna. Ali, dodaje on, javnost ne treba da očekuje da DRI zameni sve duge institucije i da reši sve probleme u finansiranju političkih aktivnosti.
Na to ukazuje i Tanja Tanevska, glavni državni revizor Makedonije, navodeći da vrhovni državni revizori nisu istražni organ. Na pitanje da li su uspevali da uđu u trag tajnim prihodima ili nelegalnim troškovima partija u Makedoniji, ona ističe da je to vrlo teško otkriti.
„Metodologija državne revizije je takva da je teško videti ono što nije u dokumentima. Mi nismo istražni organ i nemamo takve instrumente... Ali, revizije političkih partija doprinele su rešenju sistemskih slabosti, tako da su sada usaglašeni svi zakoni koji uređuju ovu oblast”, kaže Tanevska.
Predsednik Senata Državne revizorske institucije Crne Gore Milan Dabović navodi da je njihovo iskustvo pokazalo da postoji asimetrija između stvarnih troškova i onog što je plaćeno, ali da se ipak od prve revizije partija pre tri godine do danas dosta toga promenilo, tačnije uspostavljene su efikasnije i kvalitetnije evidencije i stranke su vrlo ozbiljno shvatile zakonska ograničenja.
„DRI je značajan faktor stabilizacije političkog tržišta i može doprineti ravnomernijoj konkurenciji političkih partija”, kaže Dabović, dodajući da javnost u Crnoj Gori najviše ceni mišljenje koje daje ova institucija. Kada DRI da negativno mišljenje, onda je to već jasan signal javnosti, tužilaštvu i sudskim organima da moraju nešto da preduzmu, objašnjava on.
Revizorski sud Slovenije više od 10 godina nadgleda finansiranje izbornih kampanja, ali će tek od sledeće godine početi reviziju političkih partija, objašnjavaju Petra Zemljič i Simona Majer iz Revizorskog suda Slovenije.Slovenija je prošle godine kompletno izmenila regulativu o finansiranju političkih partija i izbornih kampanja, a značajna novina je to da pravna lica više ne smeju da finansiraju kampanje i stranke.
U Bosni i Hercegovini je više specifičnosti, pa i ta da ovaj posao ne radi Kancelarija za reviziju institucija BiH, nego Služba za reviziju političkih partija u okviru Centralne izborne komisije. Ona, po zakonu, kontroliše samo izvore finansiranja partija, ne i trošenje sredstava, i radi to od 2004. godine za sve partije, svake godine. Mogući izvori prihoda stranaka u BiH raznovrsni su – od „klasičnih”, poput članarina, do dobiti od preduzeća u vlasništvu stranke (koja se mogu baviti samo delatnošću vezanom za kulturu ili izdavačku delatnost) i kreditnog zaduženja kod banaka. Hasida Gušić iz Službe za reviziju objašnjava, međutim, da još nijedna stranka u BiH nema svoje preduzeće, a svi bankarski propisi striktno zabranjuju bankama da kreditiraju političke partije i daju im donacije.
B. Baković
objavljeno: 02.12.2014
