Izvor: Politika, 11.Sep.2014, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako su Ribnikari proterani iz Rekovca
Narodna biblioteka u Rekovcu proterala heroje iz Velikog rata i osnivače „Politike” iz svog naziva
Rekovac – Prođoh Levač, prođoh Šumadiju, a u epicentru, varoš Rekovac. Čuvar banke je oprezan na dužnosti. Ni muva ne može da mu promakne, a kamoli stranac. Svi se znaju u ovom kraju, pa kad dođe neko sa strane, odmah postaje varoška vest. Jedna glavna ulica i niz kuća uzduž, u kojima živi oko 2.000 ljudi.
Ko li je sad pa ovaj, misli se čuvar. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << I još se usuđuje da fotografiše biblioteku?
– Da li znate da se ova biblioteka nekada zvala „Ribnikar” – pitam čuvara pokazujući na sivu zgradu preko puta banke.
– Ribnikari? Koji su ti sad pa oni? Da nisu one komunjare? Mada, i sada vladaju „crveni đavoli” – priča čuvar, aludirajući valjda na lokalnu vlast – socijaliste i Palminu Jedinstvenu Srbiju.
Ako budni čuvar banke i varoši nije dužan da poznaje srpsku istoriju, valjda to treba da zna direktorka Narodne biblioteke „Dr Milovan Spasić”. Biljana Tomić nije naročito srećna što dolazim. Biblioteka se do pre četiri godine zvala „Ribnikar”, po porodici koja je osnovala „Politiku”. Sada se ta siva zgrada zove po dr Milovanu Spasiću, prvom čoveku koji je doktorirao u Rekovcu.
Ali kako je moguće da biblioteka promeni ime koje je dobila po osnivačima i vlasnicima „Politike” Vladislavu i Darku Ribnikaru, novinarima i urednicima koji su, kao oficiri srpske vojske, poginuli u žestokim borbama početkom Prvog svetskog rata na Mačkovom kamenu, pre tačno jedan vek. Darko 31. avgusta, a Vladislav 1. septembra 1914. godine.
Vladislav bio je osnivač i glavni i odgovorni urednik, a Darko, takođe, rezervni oficir, bio je urednik i novinar „Politike”. Ribnikari su osnovali „Politiku” koja, evo, traje vek i nešto. Stvorili su novine koje su opstale kao najstarije i najuticajnije u regionu. Ali, očigledno, osnivači takvog lista i heroji Velikog rata, nisu imali dovoljno zasluga da opstanu kao deo istorije male varošice.
Šta bi se dogodilo da u nekoj drugoj zemlji lokalna biblioteka učini nešto tako skandalozno? Upravnica Tomić nerado pristaje na razgovor i odbija svaku pomisao da je reč o grešci, a kamoli o skandalu. Iako tada nije bila direktorka, dakle, ni odgovorna za promenu imena ustanove kulture, našla se u nebranom grožđu. Ali ona pravda izgnanstvo Ribnikara iz rekovačke biblioteke.
– Zašto vam je to sada tako važno? Verovatno su u biblioteci, kada su menjali ime, mislili da je to bio Vladislav Ribnikar, član CK KPJ. U njegovoj kući je Tito podigao ustanak, zar ne – misli se upravnica.
Mada, nije Vladislav bio tipičan komunista. Imao je vilu na Dedinju i pre 1944. godine. Čak i da je tako, pa da je tadašnja uprava biblioteke mislila da precrtava Ribnikara u čijoj je vili doneta odluka o ustanku protiv nemačke okupacije, 4. jula 1941. godine, bio je to ustanak protiv nacizma i početak narodnooslobodilačke borbe. Zar je, zaboga, ijedan od organizatora ustanka protiv Hitlera nedostojan da njegovo ime bude ispisano na zgradi varoške biblioteke? Ako se uopšte mislilo na njega.
– Sve teče, sve se menja – pokušava da filozofski opravda ovakav postupak jedna od bibliotekarki, Gordana.
Ako je tako, zašto biblioteka onda nije nazvana po Heraklitu? Upravnica Tomić pokušava da spusti loptu i opravda u najmanju ruku nedoličan čin njenih prethodnika, smatrajući da je dr Milovan Spasić ličnost od nesumnjivog ugleda i da, takođe, ima velike zasluge za razvoj srpske, a ne samo rekovačke kulture.
– Spasić je doktorirao na Filozofskom fakultetu u Berlinu 1843. godine i smatra se prvim bibliotekarom narodne biblioteke Srbije. Verovatno su lokalne vlasti pre četiri godine želele da biblioteka, umesto Ribnikara, nosi ime uglednog čoveka rođenog u Rekovcu – priča sadašnja upravnica.
Predsednik opštine sadašnji, socijalista Predrag Đorđević, ne želi nikako da komentariše nestanak Ribnikara. Upravnica makar pokušava da kako-tako vadi fleke bivše vlasti, a predsednik opštine koji postavlja Upravni odbor biblioteke uporno izbegava svaki razgovor na tu temu, opštinski lider, u vreme kada je promenjeno ime biblioteke, lekar Dragan Prodanović, član Demokratske stranke, ne samo da opravdava taj postupak nego smatra da je to pitanje potpuno nevažno!
– Čak se i ne sećam kako smo to učinili. Što se mene tiče, bavio sam se mnogo značajnijim pitanjima u životu – priča bivši predsednik opštine Rekovac, sada lekar u lokalnom Domu zdravlja.
Predsednica Upravnog odbora biblioteke, koja je predsedavala na sednici 15. juna 2010. godine, kada je promenjeno ime biblioteci, Milena Dejanović (DS), učiteljica u Osnovnoj školi „Svetozar Marković” ponavlja, otprilike, slične argumente.
– Inicijativa nije bila uperena protiv Ribnikara, već smo želeli da podsetimo na ime dr Milovana Spasića. Bilo je zastupljeno opšte mišljenje o promeni imena biblioteke, iako je ta ustanova imala velike privilegije od „Politike” koja je slala knjige u Rekovac – kaže Milena Dejanović.
Bio je to opšti konsenzus tadašnje koalicije na vlasti koju su činili DS, SPS i JS. Svi akteri priče o promeni imena narodne biblioteke su još u Rekovcu. Sadašnja upravnica Biljana Tomić je samo promenila stranku. Iz DS-a je prešla u SNS. Nekadašnja upravnica biblioteke Ana Radovanović Vučenov, u vreme kada je biblioteka skinula ploču sa nazivom Ribnikar, jedina je koja sada živi u Beogradu. Iz biblioteke je, rekoše meštani i njene bivše koleginice, otišla u – „BIA, ili tako nešto”.
Šta god da je, tajanstveno je. E, sad, šta nekadašnja upravnica varoške biblioteke radi u poslovima bezbednosti, bog će ga znati.
Ostaje gorak ukus zbog proterivanja Ribnikara od ljudi koji su birani na javne funkcije valjda i zbog toga da bi čuvali sećanje na heroje iz Velikog rata – ako već nisu želeli da čuvaju uspomenu na velike novinare.
Upravnica Tomić ipak želi da ublaži gorak utisak posle slatke kafe koju smo popili. U depou biblioteke sa 350 članova čuvaju se stari primerci „Politikinog zabavnika”. I još mnogo knjiga koje je „Politika” slala varoškoj biblioteci.
--------------------------------------------------------------------------------
Osnovana pre 86 godina
Narodna biblioteka u Rekovcu osnovana je 12. oktobra 1928. godine i kao čitaonicu ju je otvorila grupa levičarskih intelektualaca sa profesorom Petrom Popovićem. Neposredno posle Drugog svetskog rata, otvaraju se čitaonice i u većim levačkim selima. Upravnik biblioteke Brativoje Marković došao je na ideju da uspostavi saradnju sa tadašnjim preduzećem NIRO „Politika” i 12. oktobra 1987. godine, ona dobija ime „Ribnikar”.
Aleksandar Apostolovski
objavljeno: 11.09.2014.
