Izvor: B92, Beta, 22.Jul.2010, 01:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sprečiti talas priznanja
Beograd -- U ovom trenutku teško je reći da li se do sednice Generalne skupštine UN 15. septembra mogu očekivati nova priznanja nezavisnosti Kosova, piše "Politika".
Šef diplomatije Vuk Jeremić kaže da većina članica UN podržava suverenitet Srbije, ali da Beograd neće imati lak zadatak da izdejstvuje usvajanje rezolucije.
"Uložićemo sve napore da novih priznanja bude što manje i da na jesen ove godine bude usvojena rezolucija Srbije. To će biti jako težak, >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ali ne i nemoguć zadatak", kazao je on.
To angažovanje je, kako je dodao ministar spoljnih poslova, u toku – već danas će na samitu Afričke unije u Ugandi visoka delegacija iz Beograda, predvođena potpredsednikom vlade Božidarom Đelićem, zastupati stanovište Srbije.
Sagovornici "Politike” ocenjuju da, ipak, neće uslediti tako veliki talas priznanja KiM u kojem bi se, recimo, našlo nekoliko desetina zemalja.
"Najpre treba sačekati mišljenje Međunarodnog suda pravde, koje će biti takvo da neće bogzna šta da promeni. Ono će i dalje zadržati taj sukob između Beograda i Prištine nerešenim”, kaže Dragan Simić, sa Fakulteta političkih nauka.
I da bude "tesna većina” za pristup jedne ili druge strane, to, kaže on, neće biti dovoljno da jedna ili druga strana proglase ili pretpostave da su uspele da nametnu svoj stav.
Iako ne isključuje mogućnost da još neke države priznaju nezavisnost Kosova narednih meseci, Simić ipak ocenjuje da su "pozicije manje-više uspostavljene između one veće grupe zemalja u svetu, koja, na našu sreću, podržava naš stav i one manje grupe koja je protiv tog stava”.
Slično misli i politički analitičar Đorđe Vukadinović.
"Činjenica je da će odluka MSP-a biti samo još jedna ’kockica’ u mozaiku dalje političke borbe oko Kosova i Metohije”, kaže on uveren da je sada prilično očigledno da će manje sam tekst odluke, a više reakcije na nju odrediti i percepciju te odluke u svetskim političkim krugovima i u svetskom javnom mnjenju.
Vukadinović, doduše, predviđa da je pripremljena strategija, "manje od strane kosovskih Albanaca, a više od njihovog glavnog sponzora SAD”, koja se se svodi na to da su tempirana neka priznanja nakon saopštavanja mišljenja suda i da se na taj način kaže da je odluka tog suda nedvosmisleno na strani Kosova.
Ali povodom nekih informacija koje su se pojavile juče u beogradskoj štampi, kako je pripremljen plan da Sjedinjene Američke Države pritisnu još najmanje 40 zemalja da priznaju Kosovo (do sada je to učinilo 69 država), Vukadinović kaže da je to preterano.
S druge strane, ako bi i uspeli da dobiju deset-dvadeset zemalja, to bi, prema njegovim rečima, bio veliki uspeh za SAD i za kosovske Albance i predstavljalo bi njihovu faktičku pobedu.
Šta naša diplomatija može da učini do rasprave u Generalnoj skupštini UN, za koju će pokušati da pridobije većinu za usvajanje nove rezolucije o Kosovu?
"Naša diplomatija malo šta konkretno može da učini, osim da ohrabruje i dalje onaj deo država, koji nije mali, a koji to nije učinio (priznao kosovsku nezavisnost – prim. a.) da to i ne učini”, smatra profesor Simić. On misli i da "nema ili - ili” rešenja u vezi sa Kosovom, već da se ide na rešenja "i - i".
Vukadinović kaže da Srbija ne može mnogo toga da uradi u vezi sa pitanjem eventualnih priznanja. „Srbija može da se pozove na neke formulacije koje će joj verovatno odgovarati u presudi i da traži raspravu u Generalnoj skupštini UN, koja bi onda obe strane pozivala na pregovore. Ukoliko bi, međutim, novih priznanja bilo previše, taj bi potez Srbije, na neki način, bio matiran, ukazuje on.
Odnosno, Srbija može, kaže Vukadinović, samo da se nada da je svojim političkim inicijativama i posetama stranim zemljama ministar Jeremić uspeo da zaustavi deo tih priznanja, iako, „pošteno govoreći, nije se lako boriti, ne protiv kosovske diplomatije nego protiv diplomatije najmoćnije svetske sile”, koja je prethodnih meseci na svim mestima, i zvanično i nezvanično, lobirala za priznavanje nezavisnosti Kosova.
