Izvor: Southeast European Times, 15.Okt.2012, 21:53   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako sprečiti nesreće na radu?

Svima je žao kada se desi nesreća na radnom mestu, ali se one mogu sprečiti.

15/10/2012

Menekse Tokjaj i Dražen Remiković za Southeast European Times iz Istanbula i Podgorice -- 15.10.2012.

Čitav region muči problem nezgoda na radu.

Radnik Elektroprivrede Crne Gore poginuo je 6. oktobra radeći na niskonaponskoj mreži u Berislavcima kod Podgorice.

„Čuli smo da je Toma stradao zato što neko iz baze nije isključio struju. Pre >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << dve godine se desila slična nesreća“, kaže zaSETimeskolega poginulog Ljuban Aćimović.

Obično se za nesreće upire prstom u radnike zbog nepoštovanja bezbednosnih procedura, ali vlasti kažu da u mnogim slučajevima poslodavci nisu obezbedili adekvatnu zaštitu zaposlenih.

U Republičkoj upravi za inspekcijske poslove u Republici Srpskoj kažu da poslodavci još uvek nedovoljno pridaju značaj bezbednosti na radu, iako se kazne kreću od 500 do 7000 evra.

„U prvih šest meseci ove godine istražili smo 3546 slučajeva i ustanovili 339 nepravilnosti. U tom periodu četiri osobe su izgubile život na svojim radnim mestima“, kaže zaSETimesportparol Uprave Dušanka Makivić.

Prema podacima Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu, 35 odsto radnika u evropskim zemljama smatra da posao koji rade ima štetne posledice po njihovo zdravlje. Štaviše, nove tehnologije, biološke opasnosti i rad na složenim mašinama povećavaju rizik na radnom mestu i zahtevaju još više standarde zaštite na radu.

Turska ima najvišu stopu nesreća na radnom mestu od svih evropskih zemalja, otkriva nedavno objavljeni izveštaj.

U tom izveštaju, koji je u septembru objavila Komora geodeta i katastarskih inženjera, stoji da u Turskoj svakog dana desi 172 nesreće na radnom mestu.

Dalje se navodi da je od 2000. do 2012. godine poginulo 12.868 radnika.

Rudari često rade sa starom, istrošenom bezbednosnom opremom. [Rojters]

„Životi naših radnika nisu bezvredni i vrlo dobro znamo da nikakve kazne ili zakonski propisi ne mogu da u potpunosti odagnaju bol udovica i siročadi preminulih radnika“, kaže zaSETimesTurkan Dagoglu, poslanik AK partije i potpredsednik parlamentarne komisije za zdravstvo.

Turska je usvojila novi zakon o zdravlju i bezbednosti na radu 30. juna, u skladu sa odgovarajućom evropskom direktivom i konvencijama Međunarodne zdravstvene organizacije.

„Cilj novog zakona, koji je pripremila naša parlamentarna komisija, jeste da se uvedu mere koje će nesreće na radu svesti na najmanju moguću meru, a istovremeno povećati bezbednosti naših radnika.“

Po novim propisima, poslodavci su dužni da zaposle stručnjaka za bezbednost na radu i lekara na radnom mestu.

U ostalim zemljama regiona takvi zakoni postoje, ali se slabo primenjuju.

„Danas je važno sačuvati platu, posao i penziju, zaštita na radu je među poslednjim stvarima o kojima se razmišlja. Poslodavci se dovijaju da uštede, a državne ustanove često zatvaraju oči pred tim problemima“, kaže Novosel zaSETimes.

Emre Gurčanli, stručnjak sa građevinskog fakulteta Tehničkog univerziteta u Istanbulu se slaže s tim mišljenjem.

„Puno je zakona, propisa i direktiva“, kaže Gurčanli zaSETimes.„Glavni izazov je nepostojanje zakonskih sankcija za kompanije koje te propise ne sprovode.“

„Sve dok kompanije na zdravlje i bezbednost na radu budu gledale samo kao na dodatan trošak, umesto kao na obavezu koja se mora ispuniti pod pretnjom visokih kazni, nastaviće da imaju takav pristup“, kaže Gurčanli.

Stručnjaci kažu da je potrebno formirati nadzorno telo sa potrebnim ovlašćenjima, kao i povećati broj inspektora rada.

Kada je reč o nebezbednim sektorima u Turskoj, otprilike jedna trećina svih nesreća na radu dešava se u građevinarstvu, a slede transport i rudarstvo, navodi se u izveštaju.

Građevinarstvo je jedna od najopasnijih profesija i u Srbiji. Na gradilištima svake godine u proseku strada 40 ljudi, a 25.000 se povredi.

Srpska uprava za bezbednost i zdravlje na radu usvojila je prošle godine posebnu uredbu o bezbednosti na gradilištima, kojom se uvodi obaveza investitora da na tim mestima odrede koordinatore za bezbednost. Kazne za neizvršavanje tih strogih obaveze kreću se od 8000 do 10.000 evra.

Zoran Reuf (38), rudar iz Bora u istočnoj Srbiji, kaže da se na poslu oseća relativno bezbedno, ali i da je uvek na oprezu.

Broj nesreća na radu u Bugarskoj opada zbog sve boljih mera zaštite. [Rojters]

„Problem je u tome što je zaštitna oprema stara i istrošena i teško vas može zaštiti ako izbije požar. Zbog specifičnosti rudarskog posla, jedna spasilačka ekipa uvek je prisutna u rudniku za slučaj da se dogodi nezgoda, ali i pored toga ima smrtnih slučajeva i povreda. Takav nam je posao“, kaže Reuf zaSETimes.

Nevladine organizacije u regionu apeluju da se poveća svest o tom problemu.

Predstavnici Srpskog udruženja za bezbednost i zdravlje na radu, nevladine organizacije koja se bavi bezbednošću radnika, kažu da nema sumnje da su doneti zakoni „evropski“, ali naglašavaju da je situacija na terenu potpuno druga priča.

„Ima dobrih poslodavaca. Ima, međutim, i onih koji ne shvataju da će im se profit povećati ako radnici budu bezbedni na radu. Ako se radnik oseća bezbednim, mnogo će bolje raditi nego ako se boji da ne izgubi nogu, oko, pa čak i život. Potrebno je puno edukacije da bi se bezbednost podigla na idealan nivo“, kaže zaSETimespredsednik udruženja Dragoslav Tomović.

I Turska je nedavno preuzela značajniju ulogu u podizanju svesti građana. Osnovana 2011, Istanbulska skupština zdravlja i bezbednosti na radu je ta koja prati probleme radnika. Svoje nalaze objavljuje u periodičnim elektronskim biltenima i mesečnim saopštenjima za štampu o ozbiljnim nezgodama koje se dešavaju svakog meseca.

„Na kratak rok, naša skupština namerava da bude transformisana u specifičan institut koji će popuniti 'rupu' u Turskoj u vezi sa našom borbom za bolje uslove na radnom mestu“, rekao je Gurčanli.

Bugarska je jedna od retkih zemalja u regionu u kojoj je zabeležen pad broj nesreća na radu. U 2011. godini desilo se ukupno 2752 nezgode na radnom mestu, a godinu dana ranije bilo ih je 3025, pokazuju podaci Nacionalnog instituta za socijalnu zaštitu u Sofiji. Opao je i broj nesreća sa smrtnim ishodom -- sa 94 u 2010. na 86 u 2011.

Po bugarskoj Strategiji bezbednosti i zdravlja na radu za period 2008--2013, vlasti su uspele da stvore bolji ambijent za rad nego u drugim zemljama regiona.

Uveden je sistem za procenu zdravstvenih rizika, kao i niz novih institucija. Osnovan je Nacionalnih savet za uslove na radu i Fond za uslove na radu, a formirana je infrastruktura bezbednosti i zdravlja na radu u obliku specijalnih službi medicine rada.

„Uvođenjem obaveznog režima licenciranja za sve građevinske firme pojačana je kontrola nad njihovim radom, uključujući i poštovanje bezbednosnih propisa“, kaže zaSETimesEvtim Rangelov, vlasnik građevinske kompanije iz Sofije.

Dodao je da provodi većinu vremena trudeći se da niko od njegovih zaposlenih ne radi bez obaveznog sigurnosnog pojasa, šlema i ostale potrebne zaštitne opreme.

Krasimira Ivanova, koja radi zidarske i gipsarske radove za razne kompanije, seća se slučaja od pre desetak godina kada je njena koleginica pala sa klimavih merdevina i razbila lobanju.

„Šef je tvrdio da je nije nikada ni zaposlio i izvukao se, a da nije bio primoran da pokrije troškove za njeno lečenje“, priča ona zaSETimes. „To danas ne može da se desi. Ako se dogodi nezgoda zbog toga što poslodavac nije obezbedio sigurne uslove rada, ne može više tako lako da se izvuče.“

Nastavak na Southeast European Times...