Izvor: B92, 09.Jan.2015, 20:19 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sprečiti maloletne delinkvente
Po statističkim podacima beleži se pad maloletničke delinkvencije. Ipak, u poslednje vreme sve više se govori o prestupima maloletnika.
Svi se sećamo događaja kada su dva dečaka starosti od 10 i 11 godina pretukli Rašu Popova jer nisu dobili novac koji su tražili ili kada je učenik sedmog razreda osnovne škole pištoljem terao učenike prvog razreda da kleče i da mu se klanjaju.
O ovom problemu sve više se govori, a čini se da se starosna dob delinkvenata >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << smanjuje iz godine u godinu.
"Definitivno se pomerila starosna dob. U našem zakonodavstvu deca su do 14 godina, mlađa maloletna lica su od 14 do 16 godina, a starija maloletna od 16 do 18. Mi imamo problem sa izvršiocima krivičnih dela od 10 do 14, koji se smatraju decom. Krivično su neodgovorni i izvršena dela koji oni počinje tužilaštvo odbacuje. Negde sam mišljenja da bi možda trebalo razmotriti mogućnost da se pomeri u zakonodavstvu, da budu mlađa maloletna lica od 10 do 14, a starija maloletna lica od 14 do 18 godina", kaže Nemanja Antonijević, specijalni pedagog Centra za socijalni rad.
Da li je problem u urušavanju sistema vrednosti, da li su roditelji previše zauzeti, profesori nemotivisani ili su jednostavno mediji ti koji podstiču nasilno ponašanje? Kriminolog Zlatko Nikolić pokušao je da nam odgovori na ovo pitanje i da nam objasni zašto jedan dečak dođe u situaciju da pljačka ili otima od drugih.
"Razlog treba tražiti u tome što oni sad podržavaju i opanašaju modele koje im serviraju mediji i sve drugo što je čak i zabava. Recimo, nemate ni igrice bez nekakvog nasilja i egzekucije. To su dečaci i devojčice koji traže svoj identitet, a on se traži opet pod uticajem mas-medija, koja je agens socijalizacije. Da ne zaboravimo, i to vrlo značajan, da taj klinac ima markiranu odeću, obuću i sve ostalo što se traži, da tamo u nekim krugovima on bez toga ne može, pa kad ne može milom, onda može silom i otuda imamo ta otimanja", kaže Nikolić.
Iz Centra za socijalni rad kažu da veliki problem predstavlja nedostatak sadržaja za mlade sa poremećajima u društvenom ponašanju, slabi mehanizmi koji bi porodicu mladih obavezali da se uključe u taj rad, kao i neizostavno siromaštvo. Budući da je problem kompleksan, neophodno je da se svi uključe kako bi se taj problem rešio.
"Moraju da se uključe škole. Škola nije samo obrazovna ustanova. Škola je i vaspitno-obrazovna ustanova i jedan jako bitan faktor. I moraju da se uključe lokalne zajednice, sportski klubovi, razna udruženja, moramo malo više sadržaja da damo toj deci, malo više mogućnosti i mislim da će se broj krivičnih dela smanjiti", smatra Nemanja Antonijević.
Gradski centar za socijalni rad u Beogradu sve više radi na obuci stručnih radnika, u vidu edukacija i treninga. U odnosu na 2010, 2011. i 2012. godinu, u poslednje dve godine beleži se smanjenje broja krivičnih dela koja vrše maloletna lica.
