Izvor: Politika, 17.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako smo prestali da verujemo
Svi oni samo gledaju sebe, reći će većina građana koja ne želi da glasa, a u ovom trenutku bi, prema istraživanjima, samo 40 odsto birača izašlo na birališta. A na prvim višestranačkim izborima, 9. decembra 1990. godine, nije bilo nikakvih problema sa odzivom građana, na biralištima se pojavilo 71,5 odsto upisanih birača. Većina se opredelila za one koji su tvrdili da sa "njima nema neizvesnosti", pa je SPS dobio 195 poslaničkih mandata. Umesto obećanog švedskog standarda, dobili >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << smo zemlju u kojoj je sigurna bila samo neizvesnost sutrašnjeg dana. Dve godine kasnije, na decembarskim izborima 1992. godine, odziv birača bio je nešto manji, ali i dalje dobar – 69,72 odsto. Bilo je, to, međutim, vreme raspada u krvi bivše države SFRJ, a najbolju prođu na izborima imali su oni koji su umeli najlepše da se busaju u patriotske grudi. Lako su se prihvatala i objašnjenja da su za težak život u Srbiji krvi svi drugi, još lakše razne teorije zavere o svetu koji nam baš ništa dobro ne želi. Zato je najlakše prošla priča da građani moraju da izdrže sve pritiske u interesu države. Posle ovih izbora socijalisti su ostali na vlasti, ali zahvaljujući radikalima koji su podržali manjinsku vladu Nikole Šainovića. Naredna, 1993, godina donela je inflaciju nezabeleženu u istoriji i raj za sve vrste spekulanata. Te godine narod je i dalje, u ime viših ciljeva, trpeo dok su oni koji su, kako se to i danas kaže, umeli da se snađu, sticali bogatstvo. Opozicija se međusobno svađala, kritikovala narod koji "ne zna da glasa", a broj onih koji su uopšte želeli da glasaju lagano se smanjivao. Nekako se, na šta su i tada upozoravali neki analitičari, nije videla alternativa. Ove glasove upozorenja nije imao ko da čuje, pa je na svim narednim izborima na biralištima bilo sve manje birača dok su redovi pred stranim ambasadama bili sve duži.
Prvi predsednički izbori u Srbiji na kojima Slobodan Milošević nije bio kandidat, pošto je postao predsednik SRJ, propali su, zbog toga što je cenzus za izlaznost birača od 50 odsto plus jedan, bio nedostižan. Ovi izbori održani su u septembru 1997. godine, a u drugi krug su ušli Vojislav Šešelj i Zoran Lilić. U decembru je predsednik postao Milan Milutinović, zahvaljujući i danas sumnjivoj pobedi u drugom izbornom krugu. Protivkandidat socijalistima je i ovoga puta bio Šešelj.
U svim ovim godinama pre petooktobarskih promena, građanima su svi sve obećavali. I ondašnja vlast i opozicija probala je, između ostalog, da naklonost birača dobije džakovima brašna, šećera... Na poslednjim parlamentarnim izborima 1997. godine, koje su bojkotovali DS i DSS, na birališta je izašlo 57,4 odsto građana. Bojkot ovih partija doneo je SPO-u profit u vidu 45 poslaničkih mandata. Vlast su, međutim, formirale liste SPS – JUL – ND i SRS, a kad je NATO započeo bombardovanje naše zemlje u saveznu vladu ušao je i SPO Vuka Draškovića. Tako se još jedna partija oprobala na vlasti.
Narodu kome se, valjda, sve loše što je moglo da se dogodi i dogodilo, nije više bilo ne do čega. Opštu apatiju i beznađe, po jednom istraživanju početkom septembra 2000. godine, zamenio je gnev. Prema istom istraživanju, 41 odsto građana svoj život ocenilo je kao nepodnošljiv, a 40 odsto kao teško podnošljiv. Ovakvo raspoloženje građana bilo je dobra podloga za ujedinjenu opoziciju – DOS. Narodu je tada obećavan bolji život, koji će, dabome, stići "dovoljno je samo da izađete na birališta u velikom broju, olovka je najubojitije oružje". Na septembarskim izborima 2000. godine na biralištima se pojavilo 71,5 odsto građana, pobedio je Vojislav Koštunica, a na decembarskim parlamentarnim izborima DOS je, gotovo kao SPS 1990. godine, počistio političke protivnike.
Na te izbore izašlo je 57,72 odsto.
Tako su predsednički izbori 2002. godine propadali dva puta (oba puta najuspešniji je bio Vojislav Koštunica), pa još jednom 2003. kada je samo 38,8 odsto birača izašlo na glasanje.
Na decembarskim parlamentarnim izborima 2003. godine odziv je bio mnogo bolji – glasalo je 58,75 odsto birača, a odlukom većine u istoriju je otišla i "dosova vlast". Sadašnjeg predsednika Srbije Borisa Tadića dobili smo tek u junu 2004. godine, ali zahvaljujući izmenama izbornih pravila, odnosno ukidanju cenzusa, pošto je i na ove izbore izašlo manje od polovine (48,36 odsto) građana, a već u septembru iste godine na lokalnim izborima biračko pravo iskoristilo je samo 40,6 odsto. Toliko je i sada onih koji bi izašli na parlamentarne izbore, ostali kažu da su sve već videli, da su svi isti...
[objavljeno: ]
