Izvor: Vesti-online.com, 20.Feb.2011, 13:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako smo Nastićima vratili decu?

Nevolja koja je snašla porodicu Nastić u Americi u centar medijske pažnje dovela je i generalnog konzula Srbije u Čikagu Deska Nikitovića, koji je uložio sve svoje snage da pomogne porodici i decu vrati roditeljima.

Oni koji ga poznaju i u ovom slučaju prepoznaju njegovu neverovatnu upornost da problem reši do kraja ili da makar pokuša sve što je u njegovoj moći. Ulazeći u klinč sa američkom Agencijom za zaštitu dece, ljutito je najavio rat protiv nehumanih poteza >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << agencije i obećao da će taj rat i dobiti.

S kojim problemima se susreću srpski državljani u Americi?

- Uvek postoje problemi, a zadatak našeg konzulata jeste da nađemo način da pomognemo. Sećam se slučaja dečaka i njegovog oca, koji su me zvali sa aerodroma u Čikagu jer su ostali bez pasoša. Doveo sam ih u svoju kuću i učinio sve da što pre dobiju putne isprave i otputuju u Srbiju. Ne mogu da zaboravim ni slučaj četiri studenta iz južnog Ilinoisa, koje je fakultetska uprava izbacila iz škole jer su otkrili da su trenirali za profesionalni fudbalski klub u Srbiji. Pronašli smo način da se ti dobri mladići vrate u školu, da i dalje dobijaju stipendije i nastave put sportskog uspeha. Česti su slučajevi deportacije, a naš konzulat je tu da zaštiti naše građane, da im pruži nadu i uveri ih da Srbija o njima brine.

Kako ste se uključili u slučaj Nastić?

- O slučaju Nastić samo se malo više pisalo u medijima, ali sada svi vidimo da je i to bilo neophodno jer smo morali da probudimo i javnost i političke institucije i ovaj problem razrešiti na najbolji mogući način. Bila je to borba Davida i Golijata, u iskonstruisanom i apsolutno bespotrebnom predmetu. Sad su počeli da me mole za pomoć čak i Amerikanci koji se bore protiv Agencije.

Koji je za vas kao diplomatu bio najveći izazov?

- Najveći izazov u radu našeg konzulata za mene bio je kako da prevaziđemo imidž prethodnog konzulata Jugoslavije u Čikagu, koji je za mnoge bio omražena institucija. Znalo se ko je u njega išao, a ko u njega nije išao. Sve je bilo ili crno ili belo, nigde nekog bezbolnog prelaza, mogućnosti za dijalog, želje da se aveti prošlosti zakopaju. Pošto sam i sam imigrant, imao sam veliki motiv da se ti sukobi prevaziđu, da se vrata Konzulata otvore svima, da on za sve bude parče srpske zemlje i srpska kuća otvorenih vrata.

U šta ste najviše energije uložili?

- Najviše sam se založio da unapredimo servis našim građanima, a knjiga utisaka koju imamo u našoj čekaonici govori da su građani tom uslugom zadovoljni. Ne smemo zaboraviti, Čikago je grad koji je pun nekakvih srpskih zavera, uvek postoje podele i zaziranja od nečega što dolazi iz zemlje, uvek neki strah, uvek prisutne sumnje. Mi nismo želeli u tome da učestvujemo. Svakog ponedeljka Konzulat ima sastanak kolegijuma, gde se jedna tačka dnevnog reda nikada ne menja, a to je rad sa strankama. Nastojimo da odnos službenika bude profesionalan na najvišem nivou i toga se držimo.

U kakve sve nevolje može da zapadne Srbin u Americi?

- Nedavni slučaj mlade žene iz Misisipija, koju je muž maltretirao, takođe me je primorao da uložim sve što je moguće da ona dobije putnu ispravu, napusti nasilnika i vrati se u Srbiju. Ne mogu da zaboravim slučaj 24 uhapšena Srbina iz Arizone. Kad sam posetio tu srpsku zajednicu, dočekali su me aplauzima, verujući da ću učiniti sve što mogu da pomognem.

Koliko je zaposlenih u konzulatu?

- Imamo osmoro zaposlenih, mnogi službenici su se do sada promenili, ali tog standarda se držimo. Naravno, bilo je i onih kojima nismo mogli pomoći, bilo je mnogo komplikovanih slučajeva i problema, ali znam da smo u svakom slučaju učinili sve da pokušamo da razrešimo problem. Ovde dočekujemo i važne delegacije, gostujuće umetnike, lekare i studente u stručnim razmenama i misijama, ali i obične građane. I sa njima razgovaramo o problemima koji ih tište.

Zaslužni ste za bratimljenje Beograda i Čikaga.

- Tako je i naš glavni grad 2005. godine stao na važnu listu od 50 bratskih gradova. Trudimo se da se Beograd i Srbija predstavljaju Americi, od poslovnih kontakata među firmama, preko programa bratskih osnovnih škola, razmene i poseta lekara zdravstvenim ustanovama, studijskih putovanja mladih lidera i vrhunskih umetnika.

Jeste li imali prepreke u radu?

- Naravno da jesam, bilo je i neostvarenih ideja, koje će morati da sačekaju neka bolja, srećnija vremena. Žao mi je što u proteklom periodu nismo uspeli da kupimo zgradu za sedište konzulata jer će on ovde postojati i narednih decenija, pa je šteta što plaćamo iznajmljivanje prostora. Pre nekoliko godina bili smo vrlo blizu odluke o kupovini, ali zbog ekonomske krize i važnosti interesa u EU, država je odlučila da se s tom kupovinom ipak pričeka. I ja se sa tom odlukom slažem. Ali, tvrdim da kao država moramo investirati u taj prostor i učiniti da Generalni konzulat bude naš diplomatski, ali i kulturni centar, što je brojnoj srpskoj zajednici i te kako potrebno.

Za kojom neostvarenom idejom najviše žalite?

- Žao mi je da još uvek nije uspostavljen direktan Jatov let Beograd-Čikago. To mi je bila ideja od prvog dana na ovom radnom mestu, ulagao sam maksimalne napore, nekoliko puta smo bili skoro na pragu, ali ne gubim nadu da će se i to desiti narednog proleća. Sad će krenuti direktan čarter let, ali ne Jatov, već američke čarter kompanije, ali ja ne odustajem! I dalje ulažem napore da se Jat uključi u tu priču jer će let sigurno biti ekonomski opravdan. Naši sunarodnici bi u tom slučaju mnogo češće putovali u otadžbinu. Svim srcem se nadam, kad se let ponovo uvede, da više nikada, ni iz kakvih razloga neće biti ukinut.

Da li će se otvoriti još neko srpsko diplomatsko predstavništvo u Americi?

- Šteta je i što još nije otvoreno diplomatsko predstavništvo u Kaliforniji. Malo smo zapostavili zapadnu obalu, gde je takođe mnogo naših sunarodnika koji, nažalost, još po pašoš moraju da putuju u Čikago. Nastojaću da dobijemo mobilnu jedinicu za izdavanje pasoša i budemo bliži mnogobrojnim državljanima Srbije koji žive na zapadnoj obali.

Imate li još projekata?

- Imamo ih mnogo, a jedan je i otvaranje luksuznih centara za stare u Srbiji, jer svi znamo da mnogo naših starijih sunarodnika želi da se u rodnu zemlju vrati i tamo živi do kraja života. U Generalnom konzulatu je već dva meseca i ekonomski savetnik, koji intenzivno radi na ostvarivanju kontakata sa američkim kompanijama i jačanju ekonomskih veza.

Šta radite u slobodno vreme?

- Skoro da ono za mene ne postoji. I vikendi su rezervisani za posao, naročito za kontakte sa srpskom zajednicom, u kojoj se važni susreti, sastanci i posete, uglavnom vikendima i dešavaju. Ipak, odvojim nekoliko puta godišnje po nekoliko dana za odmor sa svojom porodicom i bar jedno zajedničko putovanje u Srbiju.

Čime planirate da se bavite kad vam istekne mandat?

- U politiku sam ušao iskreno, uveren da mogu da napravim promene i radim za dobrobit našeg naroda i samo ću zbog toga u njoj i ostati. Ništa ne radim radi forme, već iz istinske strasti i sa svom energijom koju posedujem. Možda se sa porodicom vratim u Srbiju ako za to bude postojala klima i ako za mojim angažmanom bude postojala potreba, ali to će zavisiti i od političke i od moje porodične situacije.

* Desko Nikitović je rođen je 1960. godine u Arilju. U Beogradu je 1989. godine završio Pravni fakultet, u Srbiji aktivno učestvovao u opozicionom pokretu od 1987-1991. Posle martovskih demonstracija emigrirao je u SAD.

* U Čikagu je tokom rata u Jugoslaviji bio čest gost u emisijama poznatih američkih medija, predstavljajući srpsku zajednicu, a procenjuje se da Srba u Čikagu ima oko 200.000. Od 1998-2002. godine bio je predsednik Kongresa srpskog ujedinjenja.

* Na mestu generalnog konzula je od 2003. godine. Od tada se ime države koju predstavlja promenilo tri puta, ali je njegova misija suštinski ostala ista - vratiti poverenje građana u državne institucije, uspostaviti važne diplomatske kontakte i razviti čvrste ekonomske veze.

* Oženjen je, ima kćerku od devet i sina od šest godina.

Nastavak na Vesti-online.com...