Izvor: RTS, 20.Feb.2012, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se ubija radoznalost
Dečja pitanja poput onih - koliko je teška Zemlja ili zašto je nebo plavo - zadaju roditeljima muke. Ukoliko se često događa da dete ne dobije odgovor, zapitkivanja će se prorediti, a sa njima će nestajati i radoznalost, kažu stručnjaci.
Svaki roditelj bio je u situaciji da se iznenadi radoznalošću svojih mališana, pa čak i ne ume da odgovori na neko pitanje.
Pitanja poput onih - koliko je teška Zemlja ili zašto je nebo plavo - zadaju roditeljima muke. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Sve ono o čemu odrasli i ne stignu da misle, a odgovore ili znaju ili ne bi mogli da se sete, golica maštu najmlađih.
Istraživanje u Velikoj Britaniji koje je obuhvatilo dve hiljade roditelja pokazuje da se tek trećina njih potrudi da detetu tačno odgovori.
Današnji mališani odrastaju u svetu koji obiluje najrazličitijim izazovima, što podstiče njihovu radoznalost.
"Mi smo poučeni tim iskustvom organizovali dan pitanja u vrtiću. Deca su pitala neverovatne stvari - kako nastaju zemljotres ili cunami, kako su živeli ljudi u praistoriji, šta će biti u budućnosti", kaže vaspitačica Sanja Lazić.
Ono što je započeto u vrtiću dete želi da se nastavi i kod kuće. Ipak, dan pretrpan obavezama to često ne dozovljava.
Psiholog Vesna Janjević Popović kaže da su mnogi zaboravili načine lepog vremena provođenja sa decom.
"Veliki broj dece provodi slobodno vreme na organizovanim aktivnostima, pa na neki način roditelj postaje kao 'skretničar' koji vodi dete sa jedne sportske, muzičke, kreativne ili neke druge aktivnosti. Ja se uvek setim situacije kad nestane struja i kada moramo zajedno u porodici da se nečim bavimo", kaže Vesna Janjević Popović.
Deca ne znaju uvek da procene da li je trenutak za razgovor pogodan. Makar razgovor bio i odložen deca zaslužuju odgovor, kažu stručnjaci. Ukoliko se često događa da ga ne dobiju, zapitkivanja će se prorediti, a sa njima će nestajati i radoznalost.
Time zatvaramo komunikaciju sa decom i učimo ih da ne tragaju za novim odgovorima. A prirodna dečja radoznalost je izvor budućeg aktivnog odnosa prema učenju i prema radu i odgovornosti.
Onog trenutka kada na pitanje "zašto", deca ne dobiju odgovor, ona će vrlo brzo prestati da pitaju. Ako se to dogodi u ranom detinjstvu, kasnije, kada nastupi pubertet koji često pored mnogih izazova nosi i potrebu za otklonom od roditelja - dopreti do sveta deteta i o njemu započeti razgovor biće još teže.
