Izvor: Politika, 06.Feb.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se topio „Šinvoz”
Posle poništenja prodaje zrenjaninske fabrike za remont šinskih vozila, do javnosti su doprli podaci o poslovnoj politici dojučerašnjih vlasnika, čija je namera bila da ugase ovo preduzeće
Zrenjanin – Kod nas se političari okružuju novinarima i slikaju na televiziji kad je u pitanju otvaranje pet-šest radnih mesta, a kad se zatvaraju firme, u kojima se gasi hiljadu radnih mesta, onda nikom ništa – komentariše za „Politiku" predsednik Udruženja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << malih akcionara AD „Šinvoz" Radislav Orašanin. Prodaja ove fabrike za remont šinskih vozila nedavno je poništena, a u javnosti je tokom protesta radnika obelodanjeno da je od početka privatizacije preminulo pet radnika: od trojice koji su izvršili samoubistvo, dvojica su ostavili poruke da su ruku na sebe digli zbog stanja u preduzeću i otkaza koje su dobili.
„Šinvoz" je u aprilu 2004. na aukciji kupio Beograđanin Nebojša Ivković: za 56 odsto kapitala trebalo je da u narednih šest godina uplati 240 miliona dinara, uz obavezu da u „Šinvoz" investira 18 miliona dinara.
–Ivković je, i pre nego što je postao većinski vlasnik „Šinvoza", trgovao s ovim zrenjaninskim preduzećem, preko svoje firme „TTC Logistika”, i to na štetu Zrenjaninaca. Ubrzo nakon što je ušao u fabriku,postalo je jasno da on i njegov menadžment povlače poteze koji treba da dovedu do gašenja preduzeća, i da odličnu lokaciju gde se, u krugu od jednog kilometra, nalazi pruga, magistralni put Zrenjanin–Beograd, pristanište u izgradnji, kao i budući teretni aerodrom u Ečki, iskoristi za druge poslove – kaže Orašanin.
Tako je novi vlasnik odmah stvorio klimu u kojoj organizovanje malih akcionara nije bilo poželjno, a među 2100 akcionara bili su samo bivši i tadašnjiradnici „Šinvoza". Već na drugoj sednici Skupštine akcionara saopšteno je da firma ima gubitke od 152 miliona dinara, od kojih je gubitak od 32 miliona napravljen nakon privatizacije. Kasnije su se dugovi enormno povećavali, a broj akcija je smanjen 20 puta.
– Nakon što je nedavno poništena privatizacija, jer kupac nije ispunio ugovorne obaveze koje se tiču investiranja, nadležni će morati da ispitaju poslovanje između „Šinvoza" i nekih preduzeća. „Šinvozu" su tako ustupljeni poslovi „Želvoza" u vezi sa reciklažom starih vagona i lokomotiva i opravkom šinskih vozila, a „Želvoz" je te poslove dobio od „Železnica Srbije" u čijem je sastavu, da bi se izbegla procedura javnog konkursa. U poslu, gde su Zrenjanincima opravke vozova plaćane vagonima za reciklažu, „Šinvoz” je gubio – naglašava Orašanin i navodi da je odlivanje kapitala ove fabrike išlo i preko Ivkovićeve firme „TTC Logistika", koja je staro gvožđe u koje su pretvarani vagoni preprodavala po daleko višoj ceni od one po kojoj ga je plaćala „Šinvozu" – otkriva Orašanin.
Prema njegovim rečima, u međuvremenu se kapital „Šinvoza" topio, dugovi su se uvećavali, smanjivan je broj zaposlenih. Jedino se nezakonito uvećavao vlasnički udeo Nebojše Ivkovića, što je utvrdila i Agencija za privatizaciju.
– Fabrika je svesno gurana u stečaj, da bi se gazda rešio radnika. Sada su dugovanja fabrike za 250 miliona dinara veća od njenih potraživanja. Kada bi neko obezbedio taj novac i kroz kredit, do kraja godine proizvodnja bi bila normalizovana, radilo bi hiljadu radnika i pomenuta svota bi bila vraćena – zaključuje Radislav Orašanin, koji s ostalim akcionarima i radnicima traži rešenje za oživljavanje „Šinvoza".
Đ. Đukić
[objavljeno: 07/02/2008]
