Izvor: Politika, 01.Apr.2013, 16:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako se stvaraju kulturne navike

Škole i ustanove kulture poslednjih godina su se međusobno udaljile i oslabile zajednički uticaj na sazrevanje omladine

Vreme velikih političkih, društvenih i kulturoloških promena krajem prošlog i početkom ovog veka -vreme je i odrastanja i društvenog sazrevanja maturanata srednjih četvorogodišnjih škola. Njih 1.733, iz 25 gradova, učestvovalo je u istraživanju Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka pod nazivom ,,Vrednosti i kulturni aktivizam maturanata Srbije“. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Naime, ispitanici su rođeni u periodu raspada SFRJ i građanskih ratova, a njihovo detinjstvo i odrastanje dešavalo se za vreme „velikog rata vrednosti“ - „rata“ između „tradicionalista“ i „evropejaca“. Na osnovu svega navedenog, istraživači Zavoda su se zapitali u kojoj meri je život u nemirnim vremenima uticao na vrednosne stavove ovih mladih. Istraživače je posebno interesovalo ponašanje u sferi kulture.

Primereno njihovim godinama, maturanti su najviše okrenuti zabavi i razonodi: oko dve trećine njih najpre bira da slobodno vreme provede uz sebi najbliže i najdraže, pa uz televiziju i internet. Ali kulturi posvećuju, nažalost, veoma malo pažnje. Tako će svaki trideseti (!) maturant posetiti pozorište, galeriju, koncert klasične ili džez muzike, muzej, biblioteku... Momci će radije otići na sportski događaj, devojke na kafu s drugaricama. Ipak, većinu njih možemo bar jednom mesečno sresti na nastupu pevača narodne ili zabavne muzike. Tek će polovina pročitati svu obaveznu lektiru, a svaki treći, u toku meseca, i još jednu knjigu pride. Po pravilu su redovni posetioci interneta, društvenih mreža i verni gledaoci televizije, gde najviše uživaju uz filmske, sportske i muzičke sadržaje.

O dnevnim, društvenim i estradnim dešavanjima redovno se putem novina i časopisa informiše četvrtina maturanata. Svoje slobodno vreme umetničkim stvaralaštvom upotpuniće svaki četvrti maturant, i to najčešće muzikom i slikanjem - crtanjem. Najčešće nemaju idole, a ako se nekom i dive to će prvenstveno biti neka estradna ličnost, sportista ili rođak, prijatelj i profesor. Pored kulture, istraživanje je moralo da obuhvati i odnos prema drugim narodima i etničkim grupama. Neki maturanti osećaju netrpeljivost prema narodima sa kojima je Srbija u bližoj prošlosti bila u sukobu – najčešće su to Albanci i Hrvati. Slično je i sa Romima. Svaki drugi ispitanik ne želi da uspostavlja veze s pripadnicima ove etničke grupe, najverovatnije zbog predrasuda i stereotipa koji vladaju među svim generacijama, koji se često prenose „s kolena na koleno“.

Istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka, s jedne strane, predstavlja samo jedno u nizu istraživanja mladih. Ipak, u ovom istraživanju akcenat je stavljen na kulturni (ne)aktivizam i na kulturne ukuse generacije koja će veoma brzo osnivati svoje porodice i postati nosilac društva i politike uopšte, pa i kulturne.

Zbog svega toga, vrlo je važno da se mladi od najranijeg uzrasta povežu sa sferom kulture. Škole i ustanove kulture poslednjih godina su se međusobno udaljile i oslabile zajednički uticaj na sazrevanje omladine. Učešće u kulturi sve češće se svodi na đačko praćenje događaja kroz organizovane posete ustanovama kulture. Međutim, organizovane posete se, s godinama učenika, smanjuju i često krajem osnovne i u srednjoj školi iščezavaju.

Stoga bi trebalo urediti oblast saradnje ove dve najvažnije institucije. Potrebno je da država pravnim mehanizmima usmeri zaposlene u kulturi ka školi i nastavnike i profesore ka ustanovama kulture. Čas istorije u muzeju, likovnog u galeriji, srpskog jezika u biblioteci, glumac na času filozofije, violinista na času muzičke kulture – tako se stvaraju kulturne navike mladih, kreiraju potrebe za kulturom, formira zdravije odrastanje.

S druge strane, i mlade treba uključiti u oblikovanje kulturnih programa i sadržaja. Član organizacionog odbora amaterskog pozorišnog festivala osnovaca treba da bude srednjoškolac koji razume potrebe mladih jer i sam pripada toj grupi. On i njegovi vršnjaci bi trebalo da organizuju sadržaj koji će imati svoju publiku. U tome se ogleda višestruki značaj uključivanja mladih u svet ustanova i programa iz kulture. Kultura se oblikuje prema potrebama mladih, a ustanovama kulture obezbeđuje se trajna publika koja će decenijama pratiti dešavanja u svom gradu.

Istraživanje Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka predstavlja apel kako za ustanove kulture tako i za škole koje moraju inovirati svoj način rada: frontalne metode treba zameniti radionicama i diskusijama, podsticati maštu i krativnost, ali razvijati i poželjne vrednosti, prihvatanje različitosti, drugih kultura i naroda.

Ukoliko društvo krene u akciju sada, očekuje se da će slično istraživanje za deset godina pokazati da najmlađi punoletnici kreiraju i prate kulturne događaje u svom gradu, uz zabavu s prijateljima razvijaju kulturne navike i oblikuju kulturne potrebe.

Zavod za proučavanje kulturnog razvitka

Bojana Subašić, Bogdana Opačić

objavljeno: 01.04.2013.

Nastavak na Politika...