Izvor: Danas, 05.Nov.2014, 02:33   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako se ratovalo plakatima u Prvom svetskom ratu

Beograd - Budući da su mere štednje nedavno stupile na snagu, možda bi posetiocima izložbe „Rat i plakati 1914 -1918“ bilo zanimljivo da pogledaju kako su mere štednje sprovođene pre 100 godina, kaže Vladimir Čeh, autor ovog projekta.

Njegovo sprovođenje u vidu mnogostruko interaktivne izložbe počeće svečano 6. novembra, u 19 sati, u Muzeju primenjene umetnosti, na Dan ove kuće. U razgovoru za Danas Čeh pojašnjava kako su mere štednje plakatirane u mnogim zemljama >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << i to s uputstvima šta valja raditi kad je zemlji teško.

- Mislim da to danas sasvim odgovara i našoj situaciji, ukazuje on i objašnjava kako se porukama koje se šalju vidi štednja na plakatima: „Od pojedinačnih šta učiniti gde je recimo navedeno šta je sramota raditi u trenutku dok traje rat do momenata šta je potrebno u periodu dok traje štednja: šta jesti, kako se oblačiti, kako trošiti struju, kad voziti automobil“.

U kratkom pogledu na plakate hrana je prirodno na prvom mestu. I slikom i rečju, s plakata stižu poruke: „Jedite više kukuruza, ovsa i raži. Proizvode od ribe - živine. Voće, povrće i krompir. Pečenu i kuvanu hranu. Jedite manje pšenice, mesa, šećera i masti. Da biste ih sačuvali za vojsku i naše saveznike“, poručuje američka administracija. Na drugom plakatu vide se žene kako tegle plug. Na trećem u fokusu je parče hleba.

- Takve kampanje su vođene u svim zemljama. Hleb je bio posebno bitan i mere štednje za ovu namirnicu su postojale u svim zemljama. Uopšte, hrana je na prvom mestu jer je bilo potrebno štedeti je za vojnike koji su bili u rovovima, kaže Čeh i skreće pažnju da je cela izložba „Rat i plakati“ zapravo ogromna priča.

Samo na zidovima muzejskog prostora fizički, u klasičnom smislu te reči, biće postavljeno više od 700 plakata podeljenih u tri celine „Plakat u svetu“, „Srbija na plakatu“ i „Plakat u Srbiji“. U virtuelnom prostoru moći će da se sazna mnogo više.

Naš sagovornik ukazuje da su plakati inače iz petnaestak zemalja zaraćenih strana i da tretiraju iste teme. To su mobilizacija, ratni zajmovi, štednja i dobročinstvo. Recimo, deo „Plakat u svetu“ prikazuje kako je određena tema tretirana u zemljama koje su bile učesnice u ratu, dok celina „Srbija na plakatu“ predstavlja materijal koji će prvi put biti viđen kod nas.

Šta je sve objavljivano u svetu i kakvu je poziciju imala Srbija na savezničkim plakatima biće posebno zanimljivo videti. Kao simbol srpska zastava pojavljivala se na velikom broju plakata. Gde god se govorilo o ratu, bilo da je reč o Francuskoj, Engleskoj ili SAD, kao jedna od šest savezničkih zastava vijori se i srpska zastava. Čeh plakate iz Prvog svetskog rata ocenjuje ne kao dobre, već „briljantne“ i podseća kako su ih početkom prošlog veka u svim razvijenim zemljama slikali najpoznatiji slikari tog vremena, tako da i s umetničkog aspekta gledano postoje fantastična rešenja. Komunikacijskim aspektom, prema rečima našeg sagovornika, bavili su se tada najobrazovaniji i najumniji ljudi koji su hteli da se prenose poruke.

- Međutim, ključno za celu izložbu jeste da se mi koji smo radili na njoj ne bavimo politikom u vreme Prvog svetskog rata, nego komunikacijskim aspektom alatke koja je bila jedini masmedij u tom periodu - plakatom. Drugih alata nije bilo. Od masmedija postojao je samo plakat, podvlači naš sagovornik.

Radeći na ovom projektu Čeh je, kako priča, pregledao više od 7.000 plakata na ovu temu, a ima ih, kako kaže, naravno još. Nije uspeo, mada mu to ne bi mnogo pomoglo da pregleda i obezbedi, recimo, japanske plakate, ali i to će pokušati da pribavi.

- Gledao sam nemačke, austrijske, francuske, engleske, američke zbirke plakata a najveći deo njih obezbeđen je iz Kongresne biblioteke u SAD i Imperijalnog vojnog muzeja u Londonu. Kolorado univerzitet nam je dao pravo da objavimo jedan broj plakata a pribavili smo ih i iz ostalih svetskih institucija od Kanade i Amerike, preko Evrope, do Novog Zelanda i Australije. Sve to imamo na plakatima, konstatuje Vladimir Čeh.

Pogrešno preuveličavanje

Upitan da li je moguće porediti kampanje za dobročinstvo pre sto godina s današnjim, Čeh kaže da možda jeste moguće, mada je to veoma teško jer uvek valja naglasiti da je tad jedini medij bio plakat i da je kampanja vođena samo na njima. „Danas se kampanje vode integrisano kroz sve komunikacijske kanale“

Ekstravagancija nije patriotska

Plakati su promovisali mere štednje u mnogim sferama. Kad je reč o hrani, preporučivana je za ishranu najviše riba, zato što ona jede samu sebe. Ne ugrožava okruženje. Uopšte gledano, mnogi od ovih plakata posmatrani van konteksta (što je teško) slikom asociraju na današnje oglase posvećene zdravoj ishrani. U tom smislu je i zanimljiv plakat američke administracije u kome je na slici servirano voće, povrće, riba, a danas SAD ima endemski problem gojaznog stanovništva. Štednja je promovisana i kroz savete o tome kako se odevati tokom rata. Pa tako recimo na jednom engleskom plakatu stoji da nije patriotski oblačiti se ekstevagantno kad je zemlja u ratu.

Nastavak na Danas...