Izvor: Blic, 11.Dec.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako se osloboditi briga
Kako se osloboditi briga
Bliži se veče, a vi ste još uvek za kompjuterom i besomučno kucate. Hvata vas panika da nikada nećete završiti izveštaj koji sutra morate da predate. Za to vreme, vaša deca totalno zanemaruju domaće zadatke i u kući je haos. Uskoro izbija svađa, čuje se vriska, piska i naravno suze. Prisiljeni ste da se umešate, pada i poneka ćuška... Sada vas već bole i glava i želudac i shvatate da ste negde pogrešili.
Svi mi imamo slične >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << dane kada smo toliko zauzeti da ne primećujemo da svoje brige i stres prenosimo na ukućane, pre svega na decu. Lako zaboravljamo koliko je nervoza zarazna. Još odmalena deca osećaju kada ste napeti, ljuti ili zabrinuti. Istraživanja pokazuju da kada se napeti roditelji mršte, zatežu mišiće ili skreću pogled u stranu, njihove bebe prepoznaju te simptome i počinju da plaču.
- Oko desete godine deca su veoma egocentrična i često misle da su ona uzrok lošeg raspoloženja roditelja - objašnjava dr Moris Elijas, autor knjige 'Emocionalno pametno roditeljstvo'. - Briga zbog vašeg raspoloženja može kod njih da izazove bolove u stomaku, glavobolju ili rasejanost.
U pubertetu već shvataju da životni problemi mogu da muče i roditelje. Nažalost, često se trude da sama pronađu rešenje ili pokušavaju da zamene uloge i postanu odrasli mnogo pre nego što su u stanju. U svakom slučaju, kad mališani osete da su im roditelji napeti, postaju tužni i povlače se u sebe. To ne znači da treba da 'zalepite' osmeh na lice kad god ste u blizini deteta.
- Ne treba da se ponašate kao da živite u ružičastom svetu u kome je sve uvek lepo - poručuje Kejt Keli, autorka studije o ponašanju roditelja prema deci. - Mnogo je pametnije da se dobro organizujete kako biste efikasno izašli na kraj sa svojim poslovnim i kućnim obavezama.
Kako to da postignete? Dr Moris Elijas predlaže tri osnovne strategije za 'odlaganje' stresa u svojoj knjizi 'Emocionalno pametno roditeljstvo'.
- Vi najbolje sami znate šta kod vas izaziva stres, zato pokušajte da predupredite stresne situacije.
- Sprovedite politiku 'ništa vas ne sme iznenaditi'. Ceo dan ste bili na poslu? Pre nego što krenete kući, telefonirajte svojima da biste znali šta vas čeka. Možda usput treba da kupite nešto za večeru ili svratite u apoteku, jer je vaš mezimac počeo da šmrca.
- Predahnite nekoliko minuta. Posle napornog radnog dana, napravite kratku pauzu između zahteva vašeg šefa u kancelariji i zahteva vaše dece koja vas željno iščekuju kod kuće. Sedite i popijte kafu, siđite jednu stanicu ranije da se na miru prošetate ili poslušajte omiljenu kompoziciju na vokmenu. Tako ćete se opustiti pre nego što prekoračite kućni prag.
- Ostavite iza sebe sve misli o poslu. Dok se vozite autobusom, zamislite da ostavljate iza sebe betonsku džunglu i ulazite u oazu toplog domaćeg kutka u kome vas vaša deca željno iščekuju. Ako niste mnogo maštoviti, dovoljno je da čim uđete u stan skinete 'radnu' odeću i obučete udobnu kućnu trenerku.
- Unapred uradite sve što možete. Ako ujutru ne znate gde vam je glava dok spremate decu za školu, a sebe za posao, uveče svima pripremite šta će da obuku, a decu naterajte da spakuju školske torbe, opremu za fizičko ili likovno. Tako ćete ujutru dobiti na vremenu i svi će biti manje nervozni.
- Pokažite detetu kako da se bori protiv stresa. Pokažite detetu da ima dobrih i loših dana, ali da postoje načini da se sve pregura. Ako se budete držali te strategije, dete će osetiti vašu sigurnost i velika je verovatnoća da će je i samo primeniti kad se nađe pod stresom. Probajte sledeće:
- Ako imate loš dan, otvoreno im to recite. Crkao vam je kompjuter, muž vam je na poslovnom putu, a 'pauk' vam je odneo kola. Mislite da vaša deca ne primećuju da ste rastrojeni? Ispričajte im šta vam se dogodilo da bi shvatili zašto ste zabrinuti, ali im objasnite da će sve postepeno da se sredi. Bitno je da ne preopteretite decu svojim brigama. Ako pred detetom previše kukate zbog posla, ono će steći utisak da je svet neprijatno mesto u kome ste vi nesrećni. Takođe je bitno da podstičete decu da vam se povere ako su i ona zbog nečega zabrinuta. Mala deca će lakše da pokažu šta ih muči kroz crteže. Starija deca su zatvorenija i češće se povlače u sebe. Njih možete da pitate kako su dok ih kolima vraćate iz škole ili vozite na trening, jer će lakše da vam se otvore kad vas ne gledaju u oči.
- Ako ipak niste uspeli da sačuvate hladnokrvnost, izvinite se. Ta reč ima čarobnu moć. Jasno i glasno recite: 'Izvini što sam vikala na tebe. Bila sam ljuta, ali ti za to nisi kriv.' Tako će vaše dete shvatiti da i odrasli mogu da pogreše. CDC/JS Zašto je nervozno?
Dete koje pokazuje jedan ili više dole navedenih simptoma, verovatno pati od stresa.
Muče ga neobjašnjive glavobolje i bolovi u stomaku, naročito pred školu ili u trenucima porodičnih svađa.
- Agresivnost u školi (tuče se sa drugovima).
- Pokazuje anksioznost u igri (na primer otima igračke).
- Povučenost i zatvaranje u sebe ili ravnodušnost prema aktivnostima koje je nekada volelo.
- Igra se samo, iako je nekada uživalo u grupnim aktivnostima.
- Pogoršanje uspeha u školi i nezainteresovanost za učenje.
- Ne ostavlja vas ni za trenutak.
- Stalno se bije ili svađa s bratom ili sestrom pred vama.
- Odjednom ne ume da rešava samo domaće zadatke i ispoljava nesigurnost u vlastite sposobnosti.
- Muči ga nesanica ili ne može uveče da zaspi.
