Izvor: BKTV News, 19.Sep.2012, 13:34 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sačuvati medije?
Vlada s pravom čini napore da učini dostupno javnosti – ko su stvarni vlasnici dveju novina – najstarijeg lista na Balkanu „Politike“ i „Večernjih novosti“. Jer, prazna je priča o potpuno „nezavisnim novinima“. Uredjivački kolegijum je uvek pod pritiskom i uticajem vlasnika i vladajuće političke elite.
Smešno je tvrditi da će strani vlasnici bilo kog medija mirno posmatrati ako, kojim slučajem, njegova novina napada njegovu državu. O tome se razgovaralo i >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << ukazivalo još kada je WAC prvi put bacio oko upravo na Novosti, najtiražniji i svojevrsno politički najuticajniji list. Tada je kupljena „Politika“. WAC nije uspeo sa Novostima čak ni uz pomoć nekih ljudi iz samih Novosti.
Prošlost nas uči potrebnoj opreznosti kada je reč u svojinskim pravima i tome u čije ruke dospevaju mediji, pogotovo kada se to radi mimo javnosti ili, kao sada, okolišnim putem preko domaćih tajkuna. Bitna je uvek suština – do koje mere opstaje u rukama medija profesionalna i nezavisnost prema istini.
Upravo na primeru Novosti, još iz vremena nekadašnje SFRJ, bilo je uočljivo koliko je bitno da mediji ukazuju kuda vode neki politički trendovi ili pogubnost budjenja nacionalističkih težnji u svim republikama. Za to je, naravno, trebala ne samo hrabrost i principijelnost uredjivačkog dela medija, već i makar prećutna podrške nacionalnog politčkog vrha. Jer, Novosti su načinjale ono što se skrivalo u vrhovima savezne partijske moćne vrhuške. Činile su to otkrivanjem „nacionalističkih poriva“ u republikama – poput „cesne afere“ u Sloveniji, „maspokreta“ u Hrvatskoj, „jogurt revolucije“ vojvodjanskih separatrističkih ambicija, političkog svrstavanja moćnika iz Bosne i Hercegovine i Makedonije uz snage iz Zagreba i Ljubljane. A sve – da bi se Srbiji uskratilo pravo da ima stvarnu, a ne fingiranu ravnopravnost. Tadašnje Predsedništvo države, u kome je svaka republika imala po jednog, a Srbija navodno tri predstavnika, zaprvo je bilo institucija u kojoj je Srbija imala „svoja dva glasa“ uvek protiv sebe! Vojvodina i KiM nikada nisu glasali kao predstavnik cele Srbije. To je bio ključni trenutak da pokrajine postanu konstitutivan deo federacije. Bila je to dobro smišljena zamka kojom je Srbija svedena na „Beogradski pašaluk“,
Zato je i važna transparentnost u vlasništvu nad medijima. Ako nema te transparentnosti, teško se i sporo otkriva zašto neki mediji upadljivo daju veći prostor opciji koja je za predaju Kosova, a ne onoj koja je za EU uniju, ali ne i da poklanja deo svoje teritotrije zarad nečijeg obećanjima onima koji su učestvovali u razbijanju SFRJ. To se odnosi i na pokušaje bilo koje poltičke stranke da direktno ili preko vlasnika, dodje do „svog medija“. Jer, otovreno deklarisani „partijski listovi“, sem „Borbe“ nepsordno posle Drugog svetskog rata, nikada nisu imali prodju.
Mediji u Srbiji, posle Petog oktobra, postali zarobljenici kartela dvojice ili trojice vlasnika markedtinških agencija, preko kojih dolaze sva sredstva iz domena oglašavanja!
Iako akcionarstvo nije jedini i najbolji spas od „zarobljavanja uredjivačke politike“, vredelo bi razmisliti da trećina akcije po pravilu i zakonu pripada zaposlenima. Bio bi to korak ka ograničavanju moći političke ili finansijske elite. Naravno, bilo bi potrebno osnivačkim aktom se obezbediti da „redakcijski deo kapitala“ ne može da se otudji mimo onih koji su zaposleni. Dakle, odlaskom iz redakcije ili prenošenjem prava na naslednike, prodaja ovog dela akcija moguća je samo redakciji. Pod istim uslovom kao i da se iznose na berzi.
Država upravo sada ima priliku da svoj deo akcije u „Politici“ i „Novostima“ pod ovim uslovima prenese na one koji su već dobili deo akcija u tim listovima, ali i sada zaposlenih.
Osporiti pravo onima koji su mimo javnosti kupili akcije „Politike“ ili „Novosti“, zapravo je stavljanje na optuženičku klupu upravne odbore u tim listovima, štro je već veliki uspeh, ali je teško naći pravnu normu koja bi rešila problem – kako vratiti pare onima koji platili WAC ili nekog drugog, kada je reč o „Novostima“
Mirko Stamenković
Tweet
