Izvor: BKTV News, 25.Apr.2012, 16:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako sačuvati dušu
Bliži se kraj izborne kampanje. Osvanuće i dan „izborne tišine“. Narod koji je na najnižoj lestvici po zaradam u regionu, čija je zaduženost po zaposlenom prešla 21.000 evra i čija je država izmislila „privatne uterivače“ dugova, dobiće predah da razmisli koga će zaokružiti na Đurđevdana. Dosadašnje usrećitelje ili će se okrenuti prema onima novim i poštenim ljudima,
Reče neko od onih koji učestvuju u kampanji – ako vam majstor nešto u kući napravi naopako, >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << svakako ga nećete pozvati ponovo. I to je tačno. Ali, već 12 godina faktički se biraju isti ljudi, u istim dresovima i sa istim obećanjima.
Dakle, došlo je vreme da se zapitamo – imaju li neki ljudi dušu i savest? Većina onih koji su bili ili su i sada na vlasti, teško mogu da dokažu poreklo svoje imovine. Ali, samo u poslednje vreme se hvale kako su zaplenili preko 350 miliona evra nekretnina i vrednih stvari od mnogih koji još nisu pravosnažno osudjeni. Pri tome, ostrvili su se na one koje bi po svaku cenu hteli da pretvore u kriminalce.
Ne ulazim u to da li Stanka Subotića opravdano optužuju ili ne, ali je čudno da ga Švajcarci jednostavno neće da isporuče. Posle interene provere, kažu – sve je na nivou sumnje. A Subotić ovih dana poručuje Trivanovoj, podpredsednici DS da pripita svog šefa i predsedničkog kandidata, koliko je para dao samo Demokratskoj stranci. Klupko se odmotova po onoj prastaroj – zaklela se zemlja raju da se sve tajne znaju!
I sada, kada je ovih dana vraćena prva imovina po zakonu o restituciji, asocijacija onih koji nemaju ništa osim onog što su stvarali sopstvenim rukama i jedva se održavaju u kategoriji tzv „srednje klase“, s pravom razmišljaju – a koliko ćemo tek vraćati kada dodju na red i oni koji nisu činuli greške i gluposti sa sosptvenim kapitalom, već nanosili evidentnu štetu državi. Dakle, svima nama!
Primera radi – kada je ubijen premijer Đinđić, uhapšeno je peko 2000 ljudi, iako je policija imala „belu knjigu“ sa sumnjivima. Prosto čovek da poveruje da je to učinjeno samo zato da bi se prikrilo da policija nije radila svoj posao i želeli se sakrije iza spektakularnog masovnog hapšenja. A ti nevini danas ili su primili ili će primiti naknadu što su maltretirani bez krivice.
Evropska unija rezolucijom od 29.marta, koja nije doskora ni u tragovima ugledala svetlost dana u nas, traži da se ukine famozni član po kome su osumnjičeni, pod istragom ili čak i osudjeni - oni koji su upravljali privatnim kapitalom.
Evropa ne traži, ali će narod tražiti odgvornost Dinkića, Djelića i Radovića, koji su bili inicijatori ili izvršitelji zakona o esktraprofita. EU danas traži reviziju tog zakona i vraćanje para onima koji su oštećeni. To je dug od najmanje 140 miliona nemačkih maraka, koje, preračunato sa kamata, danas vrede kao i ista suma u evrima.
Evropska unija ne traži, ali će neka nova vlast, svakako tražiti odgvornost i guvernera i svih koji su vladali srpskim finansijama u vreme kada je marka konvertovana u evro. To je stravična suma za naše uslove – 8,6 milijardi nemačkih maraka. U to vreme Dinkić je „javnim pozivom“ sa rokom od 10 dana jednokratno kupio 800 kiosaka/ pravi primer kako javne nabavke prosto teraju ljude u korupciju i kriminal/, koji su bili malte ne na ulazima regularnih banaka. Na taj način je Narodna banka radila posao poslovnih banak, ali i nemoralno konkurisala. U kioscima se konverzija radila bez naplate bankarskih usluga. Bez popisivanja novčanica vrednijih od 20 dolara/ radi praćenja traga falsifikatima/. Bez evidentiranja ljudi koji su donosili preko 10.000 maraka / radi praćenja traga „pranja novca“/, što se čini i u najliberanijoj Americi!
I šta se dogodilo – kroz Srbiju je „prošetalo“ 8,6 milijardi maraka, a na računima u zemlji je ostalo samo 1,7 milijradi maraka, ali sada u evrima. Evropa je Srbiju tada proglasila „najvećim vešerajem na Starom kontinentu“!
Nova vlast mora da vidi koliko nas je sve to koštalo, jer trebalo je doneti evre i vratiti marke nekome u Evropi, a transport novca je najskuplja stvar. Sem toga, neko je nekome u Srbiji činio uslugu da sve to ide na teret porskih obveznika i da prikrije tragove porekla novca!
Zbog toga je logično da se postavi pitanje – imaju li dušu naši usrećitelji i kako sačuvati dušu naroda?
Ostalo je da u danima „izborne tišine“ svako pokuša da sačuva svoju dušu i radi mirne savesti za sudbinu svoje dece se seti – ne zovi ponovo majstora koji ti je upropsati česmu ili mašinu za veš, umesto da ih popravi!
Mirko Stamenković
Tweet
