Izvor: Blic, 17.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako rešiti goruća ekonomska pitanja
Kako rešiti goruća ekonomska pitanja
Već smo navikli da slušamo političke stranke kako u predizbornim kampanjama obećavaju procvat Srbije. Ali, retko imamo priliku da čujemo koje su to konkretne mere kojima misle da reše goruća pitanja u Srbiji, posebno u oblasti ekonomije.
'Blic' je postavio po pet pitanja strankama koje bi mogle, prema istraživanjima, da uđu u parlament nakon izbora: DSS, DS, LDP, SPO, G17 plus, SPS i SRS.
Skoro svi ekonomski >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << stručnjaci iz ovih partija su se složili da su u narednom periodu plivajući kurs i kontrolisana inflacija neminovnost, kao i da treba privatizovati velike sisteme, osim u slučaju EPS, ali se razlikuje način na koji to treba uraditi.
Svi odreda obećavaju smanjenje nezaposlenosti i pobošljanje standarda građana.
Na pitanje u vezi sa spoljnotrgovinskim deficitom, u demokratskom bloku su dali slične odgovore koji se baziraju na pomoći izvoznicima ili brendiranjem određenih proizvoda. Najrazličitiji odgovori i programi su u vezi sa poboljšanjem životnog standarda građana. Tako SRS spas vidi u smanjenju korupcije, DSS u pomoći devastiranim područjima, SPS u povećanju zaposlenosti, G17 plus ide na dalje jačanje srpske privrede, stabilan dinar i nisku inflaciju, a DS navodi niz konkretnih mera među kojima je i smanjenje PDV na osam odsto.
Odgovor koji je iznenadio dolazi iz SPS. Na pitanje kako smanjiti nezaposlenost, kandidat socijalista za premijera Milutin Mrkonjić, između ostalog, kaže da to treba uraditi u kooperaciji sa svetskim firmama, iako su oni stranka koja je Srbiju svojevremeno dovela u najveću izolaciju kada je svet u pitanju.
Ž. Jevtić 5 PITANJA I ODGOVORA 1. Šta predlažete za velike sisteme poput EPS, NIS, 'Železnice Srbije'...
2. Kako održati stabilan dinar?
3. Kako se boriti protiv nezaposlenosti?
4. Kako smanjiti ogroman spoljnotrgovinski deficit?
5. Koje konkretne mere predlažete za poboljšanje životnog standarda? Suzana Grubješić - G17
1. Do kraja mandata naredne vlade treba privatizovati samo NIS. Doneti zakon o privatizaciji tog preduzeća, kojim bi se precizirala raspodela sredstava od prodaje državnog dela kapitala. Po nama, 50 odsto bi se upotrebilo za ekološke projekte u Vojvodini, za zaštitu životne sredine u Pančevu. Dodatnih 20 odsto išlo bi u Fond za restituciju, a preostalih 30 odsto u budžet . Od prodaje NIS, 15 odsto akcija besplatno bi dobili svi punoletni građani koji do sada nisu učestvovali u privatizaciji. Za 'Jat' bi bilo najbolje da pronađe strateškog partnera, a EPS i 'Telekom' u narednom mandatu ne treba privatizovati.
2. Treba zaboraviti na termin 'devalvacija'. Kurs dinara će se kretati i nagore i nadole u skladu sa ponudom i potražnjom, kroz direktnu međubankarsku trgovinu po kursu koji utvrđuju same banke.
3. Dugoročni krediti za mlade preduzetnike bez hipoteke, sa jedan odsto kamate na godišnjem nivou i sa godinu dana grejs perioda, povoljni krediti za mala i srednja preduzeća, gde država preuzima 90, a banke 10 odsto rizika. Kredit bi se otplaćivao pet godina, uz grejs period od godinu dana i kamatom od jedan do tri odsto godišnje. Razvoj zanatskih radnji otkupom opštinskih lokala. Nastavak finansijske stimulacije poslodavaca pri zapošljavanju.
4. Izvoznike treba podržati, ali ne kursom. Onima koji grade novu fabriku koja će najveći deo svoje proizvodnje izvoziti, treba dati 30 odsto bespovratnih sredstava. Dodatno aktivirati Agenciju za promociju izvoza.
5. Jačanjem privrede, održavanjem makroekonomske stabilnosti i visokim stopama privrednog rasta, povećanjem konkurentnosti privrede i produktivnosti rada.
Srđan Srećković - SPO
1. Potreban je novi zakon o privatizaciji javnih preduzeća, strategija ponaosob za svako preduzeće. Ne sme se ići na tendersku privatizaciju. Kontrolni upravljački mehanizam, ali ne i većinsko vlasništvo treba da zadrži država - 25 odsto državi, 25 odsto podeliti svim punoletnim građanima koji nisu imali nikakve prihode od privatizacije, 25 odsto ponuditi tržištu i poslednju četvrtinu treba ravnomerno raspodeliti Penzionom fondu, Fondu za razvoj malih i srednjih preduzeća za davanje povoljnih kredita i Fondu za restituciju.
2. Imali smo nisku inflaciju, ali i nelogičan rast dinara prema evru što je imalo negativne implikacije na izvoz. Cilj mora da bude kontrolisana inflacija koja ne usporava privredni razvoj.
3. Rešavanje ovih problema je u vezi sa nastavkom reformi javnog sektora i privlačenja većeg obima stranih direktnih investicija. Insistiraćemo na mnogo većoj podršci razvoju sektora malih i srednjih preduzeća. To podrazumeva i borbu protiv dalje monopolizacije tržišta i tajkuna.
4. Važno je da rast izvoza bude brži od rasta uvoza. Predvideli smo osnivanje agencije za brendiranje, čiji je glavni zadatak definisanje 15 do 280 srpskih brendova, koji bi po ceni i kvalitetu i promocijom bili konkurentni na svakom tržištu, a zadatak države je da stane iza njih. To su zdrava hrana, svi prehrambeni proizvodi, tekstilna, hemijska i industrija lekova, i proizvodnja nameštaja.
5. Standard će rasti sa brzinom ekonomskog razvoja. Strane direktne investicije, brže reforme javnog sektora i državne uprave, smanjenje javne potrošnje i podrška malim i srednjim preduzeća.
Aleksandar Vlahović - DS
1. Profesionalizacijom upravljanja: izbor direktora putem javnog konkursa, izbor profesionalaca, a ne partijskih poslušnika u upravne odbore. Definisati u koliko država treba da participira u vlasništvu. Privatizaciji treba da prethodi program restrukturiranja. Deo kapitala može se ponuditi na prodaju i građanima, preko berze.
2. Kurs dinara je realan utoliko što odražava trenutno stanje na deviznom tržištu. Vodićemo odgovorniju i štedljiviju fiskalnu (i budžetsku) politiku koja će omogućiti relaksaciju rigidnih mera NBS. To znači da se borba protiv inflacije, kao i makroekonomska stabilnost, ne mogu zasnivati samo na monetarnoj politici i kursu dinara. Smanjenjem javnih rashoda, kao i restrukturiranjem i privatizacijom javnih preduzeća, stvoriće se uslovi za trajnu makroekonomsku stabilnost.
3. Snažan razvoj malih i srednjih preduzeća, planiramo projekat - podršku realizaciji hiljadu preduzetničkih ideja, jeftinim kreditima iz državnog fonda za razvoj. Za to planiramo do sto miliona evra. Potreban je i ambijent za direktna strana ulaganja: završiti saradnju sa Hagom i dobiti status kandidata za EU.
4. Smanjenje deficita je u proporciji sa restrukturiranjem javnih preduzeća, razvojem malih i srednjih i najvažnije, nivoom direktnih stranih investicija. Dokaz su najveći srpski izvoznici - multinacionalne kompanije ('Ju es stil', Valjaonica bakra Sevojno...)
5. Konkretno: fond za stipendiranje učenika i studenata, fond za finansiranje preduzetničkih ideja, ukidanje participacije za lekove za najstarije, ukidanje poreza na kupovinu prvog stana, smanjenje PDV sa 18 na osam odsto za informatičku industriju...
Jorgovanka Tabaković - SRS
1. Privatizacija javnih preduzeća mora biti selektivna. Potpuna privatizacija tamo gde će to povećati konkurenciju i oboriti cene, recimo u 'Jatu'. Privatizacija NIS do 49 odsto, a EPS ne bi trebalo privatizovati jer je energetika strateški sektor.
2. Sadašnji dinar je politički proizvod specifične monetarne politike u interesu finansijske oligarhije. Mi smo za kontrolisanu vrednost dinara koja podstiče privrednu aktivnost.
3. Podsticanjem poljoprivrede, prehrambene industrije uz koju ide transport, proizvodnje ambalaže i izvozno orijentisanih delatnosti - pre svega građevinarstva.
4. Deficit je rezultat potpune liberalizacije tržišta i potpune liberalizacije bankarskog tržišta. Moramo više da izvozimo robu na tržište Rusije, ali i tržišta zemalja iz okruženja.
5. Zapošljavanjem ljudi poboljšaćemo standard, kao i sankcionisanjem utajivača poreza, jer je samo po tom osnovu preko milijardu i po evra moglo da se slije u budžet.
Dušan Proroković - DSS
1. Privatizacija tih sistema ići će postepeno, kako bi se očuvali kao sistemi i ne treba da bude ista za sve. Kod EPS-a treba da se ide u postepenu privatizaciju, u kojoj država zadržava deo kapitala.
2. Kurs dinara nije precenjen i treba ga tako definisati da ne ugrožava ni unutrašnje prilike, ali ni izvoz. Potrebno je povećavati izvoz i privlačiti što veći broj investicija.
3. Dve su osnovne mere: prva - zakonodavstvo, koje mora biti usklađeno sa evropskim i koje mora obezbediti jednostavniju proceduru za otvaranje novih radnih mesta i koju mora sprovoditi državna uprava koja je kvalifikovana i koja nije korumpirana. Druga mera je razvijenost infrastrukture.
4. Smanjenje deficita, povećanjem izvoza. Prva mera je subvencionisanje izvoza, a druga je pomoć izvoznicima - administrativna, marketinška i tehnička.
5. Ulaganjem u nerazvijene opštine, kroz infrastrukturu i industrijske zone. Treba razmišljati i o smanjenju kamatnih stopa. Milutin Mrkonjić - SPS
1. Privatizacija velikih sistema svuda u svetu izvršena je samo do 40 odsto. Zato što su to osnove razvoja privrede zemlje. Oni su nosioci razvojnih projekata. Treba da prodamo onaj manji deo, koji bi bio pretvoren u mala preduzeća, koja će napajati rad velikih sistema.
2. Kurs nije realan i najviše pogađa izvoznike. Kurs mora da bude realan i da stimuliše izvoz i posebno poljoprivredu, odnosno izvoz hrane.
3. Ako se nastave razvojni projekti u oblasti infrastrukture kroz javna preduzeća, biće mnogo novih radnih mesta.
4. Svaka zemlja štiti svoje proizvode. Potrebno je uvesti veće carinske stope za uvoznu robu. Za neku godinu, tako bi i naša roba mogla u Evropu. Posebno hrana.
5. Povećanjem broja radnih mesta. Time se jača budžet, a iz budžeta se finansira vanprivreda. Kada se smanji broj nezaposlenih, povećaće se standard svih nas jer se smanjuju troškovi.
Vladimir Gligorov - LDP
1. Naša najveća javna preduzeća su u državnoj svojini i uspešni su zahvaljujući pre svega svom monopolskom položaju. Istovremeno su neefikasna i služe pre svega održavanju socijalnog mira i podmirivanju partijskih potreba. Za oporavak privrede nužna je hitna privatizacija velikih sistema.
2. Monetarna politika mora biti u nadležnosti zaista nezavisne centralne banke, čiji bi cilj bio da održava nisku i stabilnu inflaciju, negde na nivou od dva odsto, što je normalno za sve zemlje, kako u okruženju, tako i u Evropi.
3. Po svaku cenu omogućiti razvoj privatnog sektora. Konkretno, u oblasti zapošljavanja, potrebne su tri reforme: povećana fleksibilnost zapošljavanja, što zahteva promenu Zakona o radu; aktivna politika zapošljavanja; modernizacija sistema obrazovanja, jer su oni sa nižim i neodgovarajućim obrazovanjem grupa sa najvećim stepenom nezaposlenosti i najduže čekaju na posao.
4. Od presudnog značaja je integracija u EU, jer ona vodi liberalizaciji svih ekonomskih odnosa: od uklanjanja carinskih i drugih barijera do slobodnog kretanja kapitala i usluga, i konačno rada. Za Srbiju je od najvećeg značaja da bude konkurentna na tržištu EU, tako da bi mere liberalizacije trebalo uvesti što je pre moguće.
5. Prema našem mišljenju, osnovni ciljevi svake uspešne privredne politike su puna zaposlenost, konkurentna privreda, suverenost potrošača i država koja nije glavni preduzetnik, već samo postavlja fer i transparentne uslove za istu takvu tržišnu utakmicu. Samo sinergijom ovih mera i ciljeva o kojima smo govorili može se doći do realnog i održivog oporavka naše ekonomije te i poboljšanja standarda građana.
|
