Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Feb.2020, 10:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kako promena vremena utiče na zdravlje?

Razlike u temperaturi, mogu da vam ugroze zdravlje. Glavobolja, uznemirenost, vrtoglavice, osećaj umora, najčešći su problemi koji nastaju zbog nagle promene vremena, odnosno „temperaturne vrteške“.

Meteorološke prilike imaju veliki uticaj na zdravlje, a od tegoba koje izaziva promena vremena pati gotovo polovina svetske populacije.

Saveti lekara za lakše podnošenje vremenskih (ne)prilika

Dovoljno sna

Umerena fizička aktivnost
>> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine <<
Prilagođena ishrana zdravstvenim problemima,

Ishrana bogata vitaminima

Naizmenično tuširanje hladnom i toplom vodom za ljude sa niskim pritiskom

Izbaciti duvan i alkohol

Još je Hipokrat primetio da promena vremena pozitivno ili negativno deluje na zdravlje ljudi, napominje doktorka Ivana Milenković iz Doma zdravlja Stari grad. Stanje zdravlja zavisi i od toga u kom kraju sveta živimo i od načina prilagođavanja u zavisnosti od starosne dobi, kao i od psihičkog i zdravstvenog stanja organizma uopšte.

„Klimatske promene utiču i na zdrave, ali posebno na hronične bolesnike i stare. Međutim, pored radno aktivnog stanovništva, u poslednje vreme i deca ispod 15 godina starosti reaguju na klimatske promene. Oni reaguju na jonizujuće zračenje koje je pojačano posle grmljavine i atmosferskih nepogoda, dok kod starijih i radno sposobnih ljudi metabolizam može da bude osetljiviji te reaguje na hormonalne promene, a kod hroničnih bolesnika simptomi osnovne bolesti se pojačavaju“, naglašava dr Milenković.

Kada je dan vedar i sunčan svi imamo više energije i za kraće vreme završavamo svakodnevne obaveze. Međutim, kada dođe do nagle promene vremena, posebno kiše, dodaje doktorka, jonizujuće zračenje se pojačava i dolazi do drugačijih promena u moždanim centrima. Hipotalamus i hipofiza luče drugačije količine nekih hormona. Između ostalog, dolazi i do smanjenog lučenja adrenalina, te zato može doći do pojave depresije, umora, malaksalosti, bezvoljnosti. S druge strane, pojačava se lučenje serotonina koji pak izaziva glavobolju, vrtoglavicu ili nesvesticu.

„Takođe, recimo, kada se posle lepog vremena naglo naoblači, onda u epifizi od tog serotonina nastaje melatonin koji reguliše dnevne cikluse budnosti i sna, pa ako je manje melatonina u organizmu, onda dolazi do nesanice“, napominje doktorka.

Važno je da svi znamo, kako zdravi, tako i hronični bolesnici, da su sve ove promene prolazne i da će se stanje stabilizovati kada se stabilizuju i vremenske prilike. Najteže ove promene podnose asmatičari, srčani bolesnici, hipertoničari, reumatičari i psihijatrijski bolesnici koji jako teško podnose promene vremena.

Asmatičarima najviše smeta vlažnost vazduha koja dovodi do sužavanja manjih i srednjih disajnih puteva, naročito kod onih koji imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća i astmu.

Hladno vreme i vetar utiče na srčane bolesnike jer hladnoća izaziva sužavanje krvnih sudova, prvo perifernih, a zatim i onih koji ishranjuju srce, pa može doći do anginoznih bolova, stezanja u grudima, čak i do infarkta. Problem su i moždani krvni sudovi, dodaje gošća Jutarnjeg programa RTS.

Lekarima u domovima zdravlja, tokom ovih dana sa temperaturnim skokovima, kako navodi dr Ivana Milenković, javljaju se često i gastroenterološki pacijenti kojima se pogoršavaju tegobe u pogledu čira na želucu ili dvanestopalačnom crevu. Takođe, dosta problema imaju i hipertoničari kojima se i pored redovne terapije javljju glavobolje i nesanica.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...