Izvor: Blic, 21.Jun.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako preživeti toplotni udar
U Subotici je za samo 12 časova čak sedmoro ljudi umrlo usled tegoba sa srčanim oboljenjima, visokim pritiskom ili drugim problemima dodatno podstaknutim paklenim vrućinama. Opasnost od toplotnog udara i sunčanice vreba na svakom mestu jer se u narednim danima očekuje da temperatura dostigne i preko 40 stepeni Celzijusa. Zbog toga stručnjaci upozoravaju građane, a posebno hronične bolesnike, da se, koliko je god to moguće, pridržavaju uputstava o adekvatnoj ishrani i nadoknađivanju tečnosti. >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Pošto je indeks UV zračenja na teritoriji Srbije veoma visok (od 9 do 9,5), savetuje se i izbegavanje dugotrajnog izlaganja suncu između 8 i 17 časova.
Najveće probleme koje izaziva visoka temperatura imaju hronični bolesnici čije se smetnje pri ovakvoj vrućini pojačavaju. Zbog toga bi oni trebalo da prilagode terapiju vremenskim prilikama, naravno uz konsultaciju lekara, savetuju stručnjaci.
- Najugroženiji su hronični bolesnici, a posebno psihijatrijski slučajevi koji teško podnose vrele letnje noći. Osobe kojima preti šlog ili koje su ga već doživele ne bi smele da se direktno izlažu suncu. Ni srčanim bolesnicima nije lako, iako im mnogo više smeta hladnoća. Ni oni ne bi trebalo da se izlažu vrućini jer su kardiološki problemi obično povezani s povišenim krvnim pritiskom. Krvni sudovi na površini kože se šire od toplote i tako snižavaju krvni pritisak. Ako je takav bolesnik, uz ovakve vremenske prilike, uzeo i redovnu terapiju za
Simptomi sunčanice
-Vrtoglavica
-Glavobolja
-Povraćanje
-Povišena temperatura
pritisak, lako može doći do kolabiranja - upozorava dr Nada Macura, kardiolog u beogradskoj Hitnoj pomoći.
Visoke temperature su veliki rizik i za zdrave osobe ako predugo borave na suncu bez odgovarajuće zaštite. Doktori zbog toga preporučuju da se u najtoplijem delu dana ne izlazi na ulicu bez šešira i tamnih naočara. Prošle godine su lekari Hitne pomoći imali pune ruke posla baš zato što se građani oglušuju o upozorenja lekara da se ne provodi mnogo vremena na suncu, da se glava obavezno čuva šeširom i da se izbegava alkohol.
Simptomi toplotnog udara
-Preznojavanje-malaksalost
-Crvenilo lica
-Povišena temperatura
-Kolaps
Zato su pravila ponašanja na jakom suncu jasna: ne utopljavati se sa previše odeće, ne jesti tešku, masnu i začinjenu hranu, već sveže voće i povrće, piti dosta tečnosti, a najviše vode. Obavezno treba nositi šešir i na suncu se treba zadržavati što kraće. Za one koji vole da se sunčaju, važe ista pravila. A ako baš ne mogu da se suzdrže, neka izađu na sunce ujutru pre 10 i posle 16 sati i obavezno da se namažu kremama sa zaštitnim faktorom.
- Kada su ovako visoke temperature, ljudi bi trebalo što manje da se bave fizičkim aktivnostima, da se ne izlažu direktnom dejstvu sunca. Nije preporučljivo boraviti u toplim i zagušljivim prostorijama, a telo treba da rashlađuju čestim tuširanjem. Najbitnije je rashladiti se. Ukoliko neko nema klima-uređaj, najbolje je otvoriti prozore i napraviti promaju - ističe dr Macura.
Neophodno je piti dosta tečnosti, dva do tri litra vode, jer znojenjem se skida temperatura tela, ali se i gube elektroliti. Njihov gubitak rezultira da se osećamo malaksalo i umorno. Zato je dobro piti kiselu vodu koja je bogata elektrolitima i mineralima. Sokove i vodu ne treba piti preterano rashlađene, odnosno ne bi smela da bude velika razlika između temperature tela i tečnosti koju unosimo. Najbolje je da sokovi ili voda koju pijemo budu hladni kao voda sa česme. Ne bi trebalo nikako konzumirati alkoholna pića u ovako vrelim letnjim danima, a posebno ne pivo, koje smanjuje koncentraciju i uspavljuje - objašnjava doktorka.
- Hrana treba da bude što manje kalorična, a najbolje je jesti povrće i čorbe, nikako prženo. Treba izbegavati slatku i kaloričnu hranu. Poželjno je doručkovati pre izlaska iz kuće jer može doći do pada šećera, što opet vodi do kolapsa - kaže Nada Macura.
Oni koji tople dane provode na kupalištima treba da znaju da nikako siti ne ulaze u vodu. Takođe, u vodu se ne ulazi naglo, već postepeno, da ne bi došlo do problema sa srcem. Oni koji žele da se sunčaju, treba da znaju da je deset minuta maksimalno vreme koje mogu da provedu na suncu.
Posebnu brigu u toplim danima treba posvetiti deci. Ona ne mogu da nadoknađuju tečnost, neko mora o njima da brine u toplim danima. Koža im je osetljivija zbog broja pigmenata, mozak im je lakše izložen oticanju usled izloženosti suncu. Zbog toga, pored obavezne kape, decu treba sklanjati u hladovinu i zatamnjene prostorije.
Na pijacama, u poštama, na autobuskim stanicama, pa čak i u autobusima, ovih dana ljudi su u celoj Srbiji padali u nesvest zbog visoke temperature.
- Broj poziva u Beogradu upućen lekarima Hitne pomoći je u porastu i dnevno ih ima više od 150. Zbog visokih temperatura broj intervencija i u čačanskoj Hitnoj pomoći je povećan - u poslednja 24 sata izvršene su 33 kućne posete. U Kragujevcu je juče, međutim, posle tri stresna dana broj poziva Hitnoj pomoći smanjen. Dr Aleksandar Kličnović to objašnjava činjenicom da su se ljudi već aklimatizovali na postojeću tropsku temperaturu.
U Nišu je tokom jučerašnjeg dana bilo više od 60 intervencija ekipa Hitne pomoći.
Greju zgrade i asfalt
Iako u javnosti često postoji zabuna oko tačnosti izmerene temperature, Verica Gburčik, meteorolog i savetnik u Gradskom zavodu za javno zdravlje, objašnjava da je „fiziološki osećaj toplote različit od onoga koji nam se čini da bi trebalo da ga imamo kada čujemo visinu temperature". Ona je objasnila da čovek nije izložen samo temperaturi vazduha, već i dugotalasnom toplotnom zračenju svih objekata infrastrukture koji ga okružuju - od zgrada i asfalta do automobila. Gburčikova je napomenula da bi bilo dobro da se saopštava fiziološka ekvivalentna temperatura, što čine mnoge zemlje u Evropi jer je to razumljivije ljudima, a saopštava se kroz indeks, slično indeksu ultraljubičastog zračenja.
Radnike od sunca štite poslodavci
Za zaštitu radnika u uslovima visokih temperatura odgovorni su poslodavci.
- Kada preti opasnost da vrućina ugrozi zdravlje i život zaposlenih, poslodavci moraju drugačije organizovati proces rada. Mogu preraspodeliti radno vreme, tako da radnici rade recimo ujutro do 11 ili 12 sati i popodne posle 16 sati, ili da rade po dva sata, a da ih posle zamene drugi radnici, a oni da se odmaraju negde u hladovini - objašnjava Vera Božić-Trefalt. - Obezbeđenje i nošenje sredstava lične zaštite se podrazumeva. Ukratko, poslodavci su odgovorni za organizaciju rada u uslovima visokih temperatura. Radnici čiji poslodavci nisu primenili odgovarajuće preventivne mere mogu da se obrate inspekciji rada - objašnjava naša sagovornica, dodajući da vrućine najviše ugrožavaju građevince i radnike u poljoprivredi jer oni rade na otvorenom.
