Izvor: Politika, 13.Avg.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kako potrošiti milijardu evra
Otkad je prodala "Mobi 63" Norvežanima i uknjižila čist ćar od 1,1 milijardu evra, Srbiju kao da je sustigla kletva: Dabogda imao dukat velik k'o kuća, pa niti ga mogao nositi, niti trošiti, već sedeo kraj njega i plakao!
Država se odjednom našla u poziciji dobitnika na lotou kojem se isporučuju zahtevi za podršku i pomoć, pri čemu svaki od molilaca ističe svoje prioritete smatrajući ih urgentnijim u odnosu na tuđe.
Potrebu za hitnom investicionom infuzijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << iskazuju budžetski potrošači – finansijski iscrpljeno zdravstvo, školstvo, kultura, prosveta, vojska, penzioneri, nezaposleni.
Među onima kojima je finansijska pomoć neophodna nalaze se i lokalne zajednice koje se žale na "beogradizaciju" Srbije, ali i Beograd kojem nedostaju sredstva za izgradnju novih mostova, završetak obilaznice, izmeštanje postojećeg železničkog čvora i oslobađanje priobalja.
Svež kapital je neophodan i privredi zanemoćaloj od višedecenijskog investicionog posta, sankcija i tranzicije, posebno sadašnjem javnom sektoru koji pati od velikih strukturnih boljki, čije rešavanje zahteva velika sredstva
Najava ministra finansija Mlađana Dinkića da će od poreskih i privatizacionih viškova započeti veliki investicioni ciklus vredan bar 1,2 milijarde evra, naišao je na podršku u onom delu javnosti koja se prepoznaje u dobitničkoj ulozi.
Na listi za finansiranje iz Nacionalnog investicionog plana našli su se, prevashodno, potrošači budžetskih sredstava – školstvo, zdravstvo, kultura, državna administracija... Stoga su se na najavu ministra Dinkića dežurni ekonomski kritičari odmah narogušili upozorivši da država nije najbolji investitor i da je tržište "saobraćajac" koji najbolje usmerava investicije u profitabilnom, a ne potrošačkom smeru.
I makroekonomski eksperti su upozorili da će državne investicije u neprivredu izazvati velike poremećaje na tržištu, odnosno da će zagrejati cenovnike i probuditi uspavana inflatorna očekivanja.
Guverner Narodne banke Srbije je mišljenja da bi novac od prodaje bivšeg Mobtela trebalo iskoristiti za smanjenje dužničkog tereta, a politički oponenti aktuelnoj vlasti su u Nacionalnom investicionom planu prepoznali demagogiju i populizam iz vremena Slobodana Miloševića, s jedinim ciljem da se pre izbora umile potencijalnim glasačima. Na uveravanja ministra Dinkića da bi eventualni javni radovi i gradnja infrastrukturnih objekata, čiji investitor bi bila država, bili i šansa da se uposli veliki broj ljudi koji su izgubili ili nikad nisu stekli radnu knjižicu, a time i početak demontaže socijalne bombe i tenzija, dežurna gunđala odgovaraju da briga o novim radnim mestima nije državni posao.
Njihovi argumenti su da država nije poslodavac, ukoliko ne želi da deluje po Parkinsonovom zakonu birokratije, već je njen osnovni posao da stvori preduslove za razvoj preduzetništva, privlačenje investitora radi privrednog razvoja, a time i otvaranja novih radnih mesta.
Očigledno je da glavobolju donosi ne samo oskudica nego i priliv velikog novca, imajući u vidu narastajući konflikt prioriteta i sve žešću licitaciju želja i aspiracija.
Šta god uradila, aktuelna vlast, koja je dužna da polaže raport javnosti o svakom utrošenom evru, trpeće kritike i to kako od političkih i ekonomskih oponenata, tako i od nezadovoljnika koji će ostati kratkih rukama u raspodeli para.
Na vatri će se peći i guverner Radovan Jelašić koji, kao čelni čovek NBS, mora po svaku cenu da očuva makroekonomsku stabilnost i dinar, što neće biti nimalo lak zadatak, pogotovo imajući u vidu već prilično zategnute monetarne uzde.
U sličnoj muci kao država već sutra će se naći akcionari Hemofarma koji će prodajom akcija nemačkoj Štadi zaraditi ukupno 485 miliona evra.
Od toga će se samo na računu Vrščana naći 70 miliona evra, a značajne sume će se sleći i na račune oko 2.000 Beograđana i oko 1.000 Novosađana koji su bili akcionari Hemofarma. Predsednik Hemofarm koncerna Miodrag Babić je već poručio – "ne arčite pare" i preporučio novopečenim bogatašima da sačekaju kraj ove ili početak naredne godine i ulože ih u investicione fondove, koji će dotad biti formirani.
Imajući dosadašnja iskustva, najverovatnije će se većina opredeliti za ulaganje u potrošnju i u kupovinu nekretnina, što će sigurno podstaći rast cena "kvadrata" u Vršcu, Novom Sadu i Beogradu.
Drugi investicioni izbori su prilično suženi, jer sem štednje po skromnim kamatama, građanima ostaje mogućnost ulaganja u hartije od vrednosti, pre svega u akcije, na osnovu sopstvenih procena i uverenja u profitabilnost te rabote, pri čemu je većina nedovoljno upućena.
Otuda i opasnost da se gotovo menja za veresiju, odnosno prokocka, tako da na kraju "ćar pojede vajdu".
Nagli priliv sredstava u situaciji u kojoj su investicioni izbori veoma suženi, dovešće većinu novopečenih malih bogataša u poziciju da odgovore na ponudu "evo ti ništa, drž' ga dobro!"
To je dobrim delom i krivica države koja nije stvorila raznolike mogućnosti za investiranje, jer je poslednja u regionu donela Zakon o investicionim fondovima, čime je, faktički, išla naruku bankarskom lobiju i tajkunima.
[objavljeno: ]
